Добродошли!
САЊАМ
Уроним тако у снове своје,
тада ми туге нестену моје…
Срећна ходам кроз лепе тренутке,
као да су снови најлепше лутке.
Тако одем у неки непознати крај
и тамо прошетам као кроз мој завичај.
Све лепо буде док зора не сване,
тада, се снови у јави појаве…
Па седам тако у кревет свој и питам се:
Да ли је уопште то живот мој?
Крст на крст, луна на крст,
залазак умирућег сунца
прати како се небо спушта,
гута ово душе што оста.
Мало им што су добили прст,
не била им старца ријеч проста,
скупа у мржњи би руке укаљане
што још увијек ваде кости
из дубоких бездана неопојане.
Браћа, комшије, крвници,
оштре каме, прошлост урличе
и виче заборавом затрпана
у ћутњи жива сахрањена.
Одјекују сабласни крици
кроз литице, кланце и жице,
празних очију дупље се шире
новомученика Православних.
Дрхти Голгота, Трнова круна,
агонија умирућих жртви
на жртвенику узвишене части.
У срцу земље пламти буна,
док преживјели пописује мртве,
измучени сузом непросутом
не посустају, не могу пасти,
што су крви жеднији кољачи
уз Божији дар су од силника јачи.
У тренуцима када тихујем са Богом у срцу ,трудим сe покушавам да ме ништа не скрене са Његовог пута.
Уживам изговарајући у себи молитве за све који са смиреними бистрим умом , пуним захвалности , ходе кроз живот.
Помињем Њега у својим молитвама , захваљујући на свим благословима којима нас обасипа.
Његов пут је и наш пут , а вера нас учи , да ће нас одвести ка нечему много бољем , ономе што смо својом надом , вером и истрајношћу заслужили.
Волим Бога , волим Његову стварност скривену дубоко у нама
Док сам био млађи , желео сам да будем монах , да слушам тишину , да ми мир постане спокој душе .
Да ноћи проводим у молитви , да будем брана туђим , а понекад и својим црним мислима .
Боли ме када људи пате и плачу када се бол света дотакне дубине моје душе .
Тада молитва преузима последњи дамар мога тела , и тада сам најближи Богу .
Надам се…Надам се…
Да ће свака суза постати молитва а свака молитва пут ка светлости