ЈУНСКЕ ВЕЧЕРИ
Кад би ето рекли мени,
хајде сада изабери,
ја бих одмах јасно,
дар јунске вечери.
Кад утихну дневне жеге,
у смирају дана бела,
тада живот зажубори,
као извор, као врела.
И зрикавци своју песму зричу,
липа стара мирисом опија…
Даца мила на улици кличу,
весело је, а то сада прија.
Скрива сунце тада зраке своје,
неки мир душама завлада,
куд несташе све те дивне боје,
нема краја, најлепше је тада.
Мириси се шире са свих страна,
од милине све очо зажаре.
Рађају се тад љубави нове,
а јунске вечери дарују нам дара.