Znaješ li kolko silno srce zaboli
ka ti sliće od selo pred oči minu
da proodiš,da vidiš duša ti voli
pa samo opcuješ prokletu tuđinu
I mrštito pogledaš kude je flaša
ne sipuješ u čašu, Iz flašu piješ
vidiš da tova ne je rećija naša
pa ti od muće dojde da se ubiješ
Pa čekaš da pukne pusta zora rana
da ti sl’ze speru ove letnje ćiše
da ti dušu uzne prokleta mejana
da oči zatvoriš,da te nema više
I duša da litne,po nebo zaploviš
da dojdeš pri Šopku doma da se vrneš
da sipneš rećiju na svi koji voliš
celo selo naše s ruće da prigrneš.
autor
Jovica N. Ðorđeviċ
24.06.2026g.
(Прочитано: 7 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.235.625 пута)
