Zapitam se ponekad sude sveti,
Za očaje, za pokolje,
Za ljudske slabosti.
Deca su mi bolesna na pameti,
Ali ne možemo pobeći od realnosti.
Sudnji dan i sudnji čas,
Svakom će sigurno doći,
Neko će živeti u izobilju
A neko da kupi hleb neće moći.
Pravedan svet ne postoji,
Pravda u bunaru spava,
Čovek je proklet kad druge,
Zbog svoje sreće vara.
Ovde spavaju oni,
Što pravdu treba da vode,
Čovek čoveku je najveći vuk,
Makar u pakao da ode.
Nema nigde kraja,
Kraj vodi na dve strane,
neki su tu za druge a
Drugi da sebe odbrane.
Autor: Sandra Jovanović