НОЋ ПРОЛАЗИ – КОЗИЋ САША

Ноћи пролазе,

ја неспавам.

 

А ниједне песме у мислима.

Нема немира,

а ни мира.

 

Нема речи,

ни оне старе ватре у глави.

 

Само тишина.

 

А тишина ме плаши,

зато што ћути

као празна улица

у коју се више нико

не свраћа.

 

У коју нико не долази.

Уличне светиљке само горе.

Ветар пролазности дува.

Време као да је стало.

 

Само још по која буба  

мислима мили,

пркоси пролазности времена,

најављујући

његову громку тишину.