Ukrcani na palubu sreće,
u plićak detinjstva nasukani,
uživa se ko što nikad neće,
bezbrižni su i noći i dani.
Kad nas povuku plime mladosti,
nepoznate vode upoznamo,
sa jedrima volje i radosti,
samouvereni da sve znamo.
Sa prvom olujom puberteta,
i brodolomima zrelosti,
krmarimo put odraslog sveta,
na pučini straha i smelosti.
Pramcem želje pravo u talase,
prkosno ka laguni ljubavi,
virova samoće da nas spase,
mirna voda nikog ne udavi.
Настави са читањем “(Kr)starenje”
Дан: 1. јун 2026.
СВЕТОМ САВИ
Опрости им Свети благородни
Што те грешни поново спаљују,
Младићка тајно од Светога рода,
Отпадници клети неуморно снују
Како да те Растко оклевећу и згаде
пастви што те вијековима слиједи
Од Раса преко Русика до Ватопеда,
О твом монашком животу бесједи,
И српској лаври Светог Хиландара
што са својим старим оцем обнови,
Светим Симеоном који капа миро
Опојног уља небески Мироточиви.
Од владарског си трона побјегао,
Подвижништвом си тијело напајао,
Пречисти у име Бога Оца и Сина
Ваздижући се три прста си спајао.
Босом ногом си се пео на врх Атоса
У даљини гледа Солун и Цариград,
Рајске градове Византијског царства
Из Врта Пресвете Богородице некад.
Обилазио си у пећинама пустињаке,
Носио им дарове с’ Немањића двора,
Био си свјетлост у мраку Еремита,
Насушно чудо са рукама добротвора.
Велики аскета архиепископ постаде
У Манастиру Жичи бјеше хиротонисан.
Вратио си се Саво на извор своме роду,
Твојом руком Велики жупан крунисан.
Тебе и брата на Спасовдан уздигоше
Ти си Богочовјека да служиш изабрао
И његовог оца с небеског пријестоља,
Правовјерство си на Светој Гори убрао,
Својом земљом ходио, вјеру ширио
Номоканон, типике и житија писао
Завађену браћу љубављу си мирио
Миротворче драги, Светитељу Саво.
Сад би да ти руше Храм на Врачару
Зли отпадници од српског коријена,
Али се твој пепео у смарагд претвара
Да га чува чиста апостолска стијена.