Пре неки дан,
на тераси седим
сам.
Прохладно је.
Седим у колицима,
покривен ћебетом,
грејеме
Пијем кафу и посматрам.
Прво пролази мушкарац,
отац.
Преко врата, па испод главе
виси торба.
Сапет,
као коњ са зобницом.
Води две девојчице.
Вероватно ћерке.
Нешто причају,
смеју се.
Иза њих, неколико метара,
иде мајка.
У левој руци цигарета,
десном држи телефон на уву.
Са неким прича….
Ја не трепћем.
Гледам.
Ружно је
Срамота ме је.
Скидам ћебе са себе.
Тешко устајем,
уз неку муку.
Морам.
Не могу то да гледам.
Где је ту поштовање?
(Прочитано: 25 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.251.998 пута)