Ноћас сам шетао улицама Београда.
Мириси липе и раног јоргована
вратили су ме у детињство.
Липу смо брали,
по терасама сушили,
па током зиме чај кували и пили.
Јоргован, обично плави,
брали смо са грмова
и у вазе код куће стављали.
Данима су нам куће
мирисале на липу и јоргован.
Ти мириси су у мени пробудили
најлепша сећања:
одрастање , улицу,
пријатеље, другове, браћу,
живот и борбу,
животна лутања пуна немира,
жену и децу…
Прошао је живот.
Прошли су догађаји.
Остао је само један мирис ,
липе и јоргована у сећању
на прохујали живот.
Можда баш зато лутам улицама
БЕОГРАДА
Тражим…