Лете кругови око тебе,
на вртешци врти се твој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки твој успех?
Зашто живот свој ритам има,
а твој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливаш,
кад ти спокој у чемер кипи?
Сваког дана изазов већи,
летиш ко пчела на нови цвет!
Ко ће тебе сад да усрећи,
кад немир твој врти цео свет?
Језа ти се уз кичму пење.
Сам себи постајеш досадан.
Још само један акорд песме
и у кревет поћи ћеш поспан.
Бар у сну себи да дочараш
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањаш
за нову љубав, вечну чежњу.
Бар у сну себи да откријеш
свету тајну и схватиш копчу,
да живот твој се не разбије
и да не намакну ти омчу.
У даљини тутњи олуја,
душа ти је струна на ветру.
Куд те носи животна струја,
зна ли ико на овом свету?
Сви прошли сусрети са јавом
ископне на вашару људском.
Отишле су девојке у ноћ,
сада је прошлост твоја светлост!
А сећање светлост избледи…
Кругови се крате и прете.
Сад се и твоје срце леди,
сви који лете, једном слете!
© Љубодраг Обрадовић
Заиста дивна пјесма.
Хвала Миро! Драго ми је да ти се допада… Поз…
