Покушавам пићем
да попијем једну жену
која ми је ушла у главу.
Видим је на улици,
видим је у гужви,
видим је у кревету,
у аутобусу,
стално је видим.
Бежим од ње
целог живота,
али не могу побећи.
Што више пијем,
све је више видим.
Поред мене је.
Гледа ме,
трепће, ћути.
То ме боли.
Она ћути,
ја пијем,
па све до Судњег дана.
Умрећу,
а она ће бити ту.
Ко ће пре нестати ,
она или ја?