Месец: децембар 2025.

Осећам неку муку , стеже ме нелагодност свуда око мене. Од свог живота очекивао сам срећу , а не ово .

Учмалост времена , све стоји , непомиче се . Само по која звезда убија мрак , срећна што уопште сија ,што уопште постоји .

Пре много, много година чекали смо да се отвори новогодишњи сајам , да почне одбројавање до Нове године .Млађи су имали своје сновео ватромету, о светлу и буци . Мало старији размишљали су о дочеку ,или у ресторану , или код неког у стану са пићем .

Тако је тада било по обичају .Све је функционисало , беспрекорно мирно .

Данас , фрка . Сви у журби, сви негде журе ,иду најчешће у иностранство на дочек , као да је тамо лепше.. Што скупље, боље .

Ах, да се врати старо време. , да се мало замислимо . Лепше нам је било када нисмо имали ништа . Лепше. , брате, много лепше. ., боље . Све је било, чини ми се, боље.  Ведрије, радосније .

Шта да вам кажемм ?

Не знам ни сам , нисам сигуран 

Пишем тако што изненадне речи долазе у моју главу .

Наваљују .

Проваљују , као потоци за време кише што се створе и подивљају .

Ја записујем , памтим .

Понекад , заправо често , водим велику битку .

Некад , не увек , немам појма шта пише  док не прочитам и не схватим .

После средим .

Мени тада буде лепо .

Мени , не свима .

А понекад , као луд , плачем .

Надам се да није тачно .

Тада се речи у глави створе као пролећни ветар миришљав и тужан .

Вичу мени :

Ћути . Не поправљај ништа.

Када прочитају разумеће .