Добродошли!
Lekar je gledao u nalaze
istovremeno gledao u nju
prišao je prozoru
pa ga širom otvorio.
Vratio se seo
opet Suncu okrenuo, pa nalazu
podigao olovku stavio u čašu.
Voda se prepala namesto presude
zaleđena zaplaka
(kô što um pukne iznenada)
Lekar pokupio propisanu terapiju
dotakao pečat i
priljubio uz:
“otkud ja među leševima, snu ?”
Боли сваки тренутак загледан у прошлост . Успомене пеку , будућност не видим , Бар не за нашу децу , за наше животе , ако их у овом облику уопште буде .
Све се изобличило . Нико са никим више не може , а најгоре је што човек не може ни сам са собом .
Породице се растопиле , пријатељи , виртуелне силуетe. Бог и божја дела остали су само у причама ,сећањима , или машти . Заваравамо се неким причама , неким жељама , не слутећи да смо ми све то већ проживели , некaд давно .
Губимо се у виртуелној магли , губимо себе. , своју нит стварања . Изгубићемо и земљу, и друштво , и свест , будућност која ће постојати само у туђој машти а ја је., као могућност више ни не видим