Шта да вам кажемм ?
Не знам ни сам , нисам сигуран
Пишем тако што изненадне речи долазе у моју главу .
Наваљују .
Проваљују , као потоци за време кише што се створе и подивљају .
Ја записујем , памтим .
Понекад , заправо често , водим велику битку .
Некад , не увек , немам појма шта пише док не прочитам и не схватим .
После средим .
Мени тада буде лепо .
Мени , не свима .
А понекад , као луд , плачем .
Надам се да није тачно .
Тада се речи у глави створе као пролећни ветар миришљав и тужан .
Вичу мени :
Ћути . Не поправљај ништа.
Када прочитају разумеће .
(Прочитано: 18 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.069.403 пута)
