P O Č I N A K

Što ti vrela suza belo lice kvasi
ko biserna reka niz obraz se sliva
da li ima nešto što može da spasi
našu grešnu ljubav, što davno počiva

Što imasmo sve smo jedno drugom dali
gledasmo se nemo,zaljubljeno,milo,
opijeni čežnjom tada nismo znali
da je to za sreću tako malo bilo

U bolu sam mlade provodio dane
želeo sam samo da se tebi javim
vidao sam vinom svoje teške rane
molio sam zore da te zaboravim

Nek se duša tvoja sad ka sreći njiše
ne daj suzi da se niz obraze sliva
pusti neka vreme sećanja izbriše
neka naša ljubav zanavek počiva.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
06.12.2025g.

МОЈА УСПАВАНА МЛАДОСТ – КОЗИЋ САША

Успавана младости мога живота , пустио сам да пролази поред мене , убеђен да тако мора бити и да је то једина истина .

Заробљен у својим мислима, нисам видео да није тако . Схватио сам , али касно . Све је већ прошло .

Истина је прошла поред мене у свој својој величини: окупана , чиста , прихватљива, спремна на компромис који сам ја одбацио, чекајући нешто много, много боље . Мислио сам да сам паметан . Али нисам .

Сада остаје да патим и трпим . Могао сам , али нисам.

ПОСТАО САМ УСПОМЕНА – КОЗИЋ САША

Носталгија ме вуче у прошлост која боли . Све што сам имао , више немам Све што сам искрено волео , волим и сада , искрено , можда још и јаче .

Само пусте успомене , пусте као пустиња жедна воде , као душа жедна љубави .

Свестан сам пролазности година Безбрижних дана који прођоше , тако брзо , брже него уздах зоре док напушта мрак .

Постао сам успомена , ни велика , ни мала , само успомена која је пролетела тихо , као мирис пролећа што дражи ноздрве , а живот пролази

_________________________

ВИОЛИНА

Да сам твоја виолина
Дала бих ти жице своје,
сјајне струне дала бих ти
да пребиру руке твоје.

И могла бих свугдје с тобом,
У нараучју бих твоме била.
Спавала бих поред тебе
Да сам твоја виолина.

Да те прате њежни звуци
И милују риме моје,
Да обришем очи сузне
Да обасјам ноћи твоје.

Да сам твоја виолина
Да ме волиш ја бих знала,
А заузврат у тишини
Љубав бих ти распламсала