Категорија: Nina Simić

ПИСМА БОГУ СА БАГДАЛЕ

Зашто си нам дозволио да сумњамо у тебе
Од како си створио свет
Колико се често оглашаваш
Извукао си Јевреје из Египта
А где си сада?
Од како си послао свог сина
Да га разапну
Које си добро дело учинио
Где си био кад су уништили Индијанце
Наивне и поштене
Како си распоредио природно благо једнима
А други су богати јер отимају
Зашто си дозволио ратове за територије
Уместо да чуваш народе
Како си дозволио да муче праведне вернике
А да зликовци дочекају старост
Да творци Голог отока прођу некажњено
Да бацају бомбе на Србију
И да се отима Косово
Како си дозволио да у социјализму
људи раде а три године не зараде  ни хлеб
А пропагирали су  једнакост за све
Да се национализује што је приватно
А после приватизује што је друштвено
Да се отима од поштених
А после стварају тајкуни
Да царују протекција и корупција
Кад си дао народима природна богатства
Да ли си их одредио за мету отимачима?
Како си дозволио да се баци атомска бомба
Да се призводе и шире вештачки вируси
Погледај Палестину, Сирију и Украјину
Да ли ти немаш више контролу
Над људима које си створио
И богатствима која си има дао
Зашто си дозволио да сумњам у тебе
Дај ми неки знак  да могу да верујем.

***

Ново је јутро, празник
и пуни су твоји храмови
међу народом и старлете са силиконима
љубе иконе напумпаним уснама
на икону Светог Саве који се
одрекао царства
спуштају прљаве паре каматари
дилери и разбојници
Поштени и праведни
Имају мање да дају од њих
Пуни су пара храмови Божји
А Исус је истерао трговце и фарисеје
Из цркве пре две хиљаде година
Дајете благослов озлогашенима
Цркве зидају лопови
Ниси прописао казне за грешнике
Као да су твоје заповести
Молбе без последица
Само те се поштени плаше
Где си кад верници пате
Кад гладни немају хлеба
Забранили су чуда Божја
Спалили вештице које су лечиле
А не дирају вештице које разбољевају
Нико нас не лечи руком као некад апостоли
Продају нам скупе лекове
И сумњиве вакцине
А ти на све то не чиниш ништа
Ако смо ми твоја деца
Зашто не бринеш о нама?

***

Пет векова смо били под Турцима
Отимали су нам и децу
и одводили у своју војску
да ли си био у дилу са Алахом
Појавиш се само на Ускрс
Упалиш свећице у Јерусалиму
То је твоја милост за православне
За оволика страдања, крв, зној и сузе
Једном годишње даш нам знак
Да смо ти омиљени и посебни
А не бринеш о нама.
Славимо свеце
Који су раздали све и
Отишли у пустињу да гладују
А сад имамо учитеље
Како да привучемо новац
Како да манифестујемо богатство
Морамо бити богати
А не морамо бити срећни
Јер ако нисмо срећни
То само ми знамо
А ако нисмо богати мета смо за све
Ниси се надао да ће моћи две Еве
Или Адам са Адамом
Да склапају истополне бракове

***

Како си дозволио да деца болују
Да несавесни рађају
Да синови убијају мајке
Да жене у својим кућама нису безбедне
Да храмови твоји
Примају новац од свакога
Не питају за порекло имовине
Ни држава ни црква
Правила си прописао само за поштене
Да ли ти и ђаво играте шах
А ми смо фигуре
Зло је постало организовано
А доброта појединачна
Нису свети бежали у пустињу
Само од лепе хране
Него и од лоших људи.
О, како те не слушају
Да ли те нису разумели
Долазе у цркву грешни
И опет чине грехове
Не вреди им што су дошли
Лажу и на исповести
Посте а једу ракове и кавијар
Хвале се и оговарају
Отимају се са браћом
А славе славу родитеља
Деца заборављају старе родитеље
Кумови чине прељубу.

***

Шта су неправде учињене мени
И разочарења моја
Према толикој патњи на свету
Колико је зла које си дозволио
Многа су ме и мимоишла
Па Ти зато хвала
Да ли је ђаво на небу
Створио и ђаволе на земљи
Читаве континенте, државнике
И научнике у служби зла
И у цркви се многи моле
Да им да још више новца
Теби се моле а користе
Помоћ пријатеља ђавола
Опрашташ ли Ти заклану децу,
Гладне у Палестини
И трговину људима?
А да ли питаш жртве
Да ли си се за њих побринуо?
Ми треба да опростимо свима
Само не себи
Да ли сам добро разумела?

***

Да ништа друго ниси урадио
Да си само овај дан створио Господе
Овај децембарски хладни дан
Тринаести у месецу
Лета господњег
Две хиљаде осамнаесте
Да си само то па те треба славити
Спустио си зрак светла кроз маглу
Кад си погледао на мене
Дао си смисао животу моме
И задужење сваком наредном дану
Да осетим да сам потребна
Да се радујем новом животу
Да се моја крв дупло наставља
Да имам да бринем и чувам
Два пара ручица, ножица и очију
Да имам чему да се радујем и
Ако дозволиш и поносим
Да имам кога да научим да се крсти
Са три прста
И да шапуће твоје име
Да има ко да ми склопи очи
И да ми се за покој душе помоли
Слава Ти и хвала!

(C) Нина Симић

ВАСКРСНУЋЕ

Кад се разочарате у најдраже
Кад се све што сте градили сруши
Кад дело ваших руку буде разбијено
И смисао целог живота изгубљен

Сетите се: то се Бог игра са вама
Спремио је за вас тест
Данас сте ви праведни Јов
И само треба да издржите

Све ће то проћи кад будете потпуно поражени
На пустој ледини нићи ће нови цветић
Љубићете зелену траву на земљи
Коју сте натопили сузама својим.

Обрадоваћете се сили живота
Опет ће вам Бог измамити осмех
Чућете у души звона васкрснућа
И опет ћете волети нешто ново.

(C) Нина Симић

ЛИСАЦ

Живот је преварант стари
Као лисац се прикада чим се спокој јави
Препреденко један
Не да опоравак ни опуштање
Већ сутра ће опет
Непријатно да изненади
Нови ударац да зада
Не може се њему веровати
Кад ће мало среће да удели
На перону чекам
А возови пролазе
По којој ли цени мир доносе

Настави са читањем “Лисац – Нина Симић”

СТАРА МАЈКА

Стара мајка седи сама

Никог нема да закуца

Ни да пређе праг

Ни ципела испред врата

Ни у кући разговора.

Па се сећа некад пуне куће

Дечје граје, смеха, вике,

И пелена на конопцу

Лопти, бициклице…

Где су сада њени момци

Ко јаблани вити

Да их гледа само

И поносом да се кити

Ни поштара нема

Да јој глас донесе.

Још се дими из оџака

Светли светло у прозору

И пече се погача у рерни

И Шаров је остарео

И њега су заборавили.

Нико више на велику капију

Не улази

Расте коров око ње

Све је тужно у дворишту

А највише празници.

Не зна да ли је теже

Живети без њих

Ил склопити очи

А не видети их

Треба све да спреми

За тај далек пут

Видеће је тада

Последње је то.

Отићи ће жељна

Њиховога лика

Рањена у груди

Само нек је њима добро

А да није дошли би.

Спремила је ново одело

И мараму свилену

Свећа стоји поред кревета

Све она испратила

Како треба

Па и себе тако планира.

М А Г И Ј А

Бацио си на мене магију

Каква је то хемија

Привлачи ме твоје магнетно поље

Емитујеш неке таласе

Враг је однео шалу

Не смета ми ни што пушиш

Прсти су ти чаробни

Глас ти има посебну фреквенцију

Мирисом ме опијаш

А осмехом залуђујеш

Омамљујеш као вино

Осећам вибрације на даљину

Ти си чудо природе

Варка и искушење.

Постављам ти препреке

Укопавам се у ровове

Дижем утврђење

Ставила сам оклоп

Ништа ми не вреди

Предаћу се па шта буде.

Нина Симић

КАД ЉУБАВ ОДЛАЗИ

Може ли се заджати љубав

Када цури као песак између прстију

Као вода која нађе пут кроз стене

Као ваздух што шишти из балона

Као ветар у теснацу.

Треба само пустити

Оно што се и онако губи

Не вреди плакати

Нема објашњења, а мора се прихватити.

Сачувати сећања на лепе дане

Одболовати своје ране у самоћи

Задржати понос и спремити се

За нове љубави и нове ране.

НОСИМ  ТУГУ

Носим тугу

И кад се смејем

Као шешир

Кад пођем на плажу

Носим тугу и кад шетам по шуми

Као прамен магле над крошњама

Носим тугу

И кад је весеље

Мени неко фали

Носим тугу

Као део акцесоара

Кад пођем на пут

Носим тугу

И кад певам

На кармину који ставим

Тек толико

Да је мало увек има.

СТАРА ФРАЈЛА

Много је више

Иза мене

Него испред

Колико пролећа

Је прошло

И колико

Кишних јесењих дана

Колико је пута

Срце заиграло

Од радости

А колико пута

Се стегло од бола

Колико је било

Сусрета

И растанака

Колико брига

И надања

Певало се и

Славило

И на гробље

Испраћало

Градило, стварало

Па рушило

Па све испочетка

Љуљало се

На рукамa

Док је мало

И испраћало у свет

Кад одрасте

Волело се

Лудо и неразумно

И патило

Интензивно

Све је било

У животу

Старе фрајле

Али никад доста

Све би опет

Поновила

По два пута.

Нина Симић