Дан: 26. децембар 2025.

БЛАГО МЕНИ – Миленка Весић


БЛАГО МЕНИ

 

Првославу Пендићу Пенди


Благо мени што умем и знам
платну душу да дам
па понос и ја, раме уз раме,
да никад нисам сам.
Просипам боје,
уносим наде своје,
сав жар, лепоту, сјај
и то траје и цвета,
не назире се крај.

Од среће блистам,
док дела листам,
а кад чујем, лепо је знај
или личи на рај…
Осетим да замирише
на живот и срећу
и кунем се тад,
баш стати нећу…
Обећам то себи,
а зашто неби
кад умем и знам,
платну душу да дам.
Настави са читањем “БЛАГО МЕНИ – Миленка Весић”

БОЛ СА ОСМЕХОМ – КОЗИЋ САША

 

Свесно стојим на прагу својих несвесних идеја,

на ивици умоболности.

Губим мисао, створену у мојој глави

после краха универзума,

као свесног бића саме стварности.

 

Створен да владам емоцијама

свог унутрашњег ја,

пресвучен у лудачку кошуљу

пуну бола због изгубљених идеала младости.

 

Почиње велика битка ,

битка у којој ће се све сазнати.

Река прошлости избија из мојих мисли

и улива се у канал пун емоција

које урнишу моја најлепша сећања.

 

На мајку.

На оца.

На детињство.

На најлепше тренутке младости.

Све је ту.

Боли.

Али боли са осмехом.

 

Ту је и туга ,

за данима пуном прошлости,

са свим својим надањима,

прожетим језом

која полако уништава

све

за шта је вредело живети.