У Манастиру Св. Роман у Ђунису 2. 9.2026. године откривен је споменик Николају Николајевичу Рајевском. Споменик су открили: министар културе у влади републике Србије Никола Селаковић и представник председника Руске федерације за међународну културну сардању Михаил Швидкој. Споменик је освештао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит нишки г. Арсеније (Главчић) који је тим поводом вршио и службу. Откривању споменика присуствовао је и амбасадор руске федерације у Србији Александар Боцан-Харченко и бројне званице и грађани. Присуствовали су и песници Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу који су пре откривања споменика говорили своје стихове. Тим поводом одржана је по осамнаести пут и поетска манифестација „РУСКО СРЦЕ У СРПСКОЈ ЗЕМЉИ“, посвећена сећању на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Организатори манифестације овога пута билу су: Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Друштвом српско-руског пријатељства “ПРВОСЛАВЉЕ“ из Крушевца и Удружењем Козака Србије „Православље“ и одобрењу управе манастира Св. Роман. Овога пута стихове су казивали песници из Крушевца: Милосав Ђукић Ђука, Миљко Шљивић, Љубодраг Обрадовић, Драгојло Јовић, Бранко Ћировић Ћиро, Мирослав Кркић Пилот, Боривоје Видојковић, Љиљана Тамбурић, Даница Гвозденовић и Љубиша Живојиновић. Присутнима се на почетку поетског дела програма обратио Милосав Ђукић Ђука – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и напоменуо да се ова манифестација организује по осамнаести пут и да тако Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и Друштво српско-руског пријатељства “ПРВОСЛАВЉЕ“ из Крушевца, већ 18 година заредом негују култ сећања на пуковника Николаја Николајевича Рајевског. Фотографије и видео је снимио Љубодраг Обрадовић.
Категорија: 1. PORTAL PoezijaSRB
Две звезде изнад мене
Тата мој, и деда мој,
две звезде што не гасну никад,
отишли сте тихо, без гласа,
а у мени остаде вапај и крик.
Недостајете у сваком дану,
у сваком јутру што мирише на дом,
у сваком осмеху што заболи,
јер вас тражим у свему што волим.
Тата, твоје руке и даље памтим,
као заклон кад све постане страх,
као реч што ме увек подигне.
Кад паднем, устанем опет – ти отераш ми мрак.
Деда, твоје приче су остале,
у старим зидовима, у тишини,
у погледу што је говорио све,
и у доброти што никад не мини.
Често вам шапућем у мислима,
као молитву што срце зна,
па нека вас небо нежно чува,
тамо где душа вечито траје и сја.
А ја ћу вас носити кроз године,
кроз сузе што понекад теку саме,
јер љубав не умире, не одлази…
Она остане у души, у крви, у нама.
И кад ме сломи туга без речи,
ја подигнем главу, јер знам добро то:
да живи сте у мом кораку,
у мом срцу… заувек, тата и деда мој.
Бојана Петковић
СРЕЋНА НОВА!!!
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је основано 17. 9.2012. године… У име постојања и рада нашег удружења желимо да данас свим члановима удружења и посетиоцима нашег сајта честитамо долазак НОВЕ 2026. ГОДИНЕ и да свима нама пожелимо још много лепих дочека нових година и сву срећу уз поезију и музику. /Милосав Ђукић Ђука и Љубодраг Обрадовић/
Настави са читањем “СРЕЋНА НОВА!!!”
Научено без речи
Научила сам шта значи ћутање
Кад се појави у сред реченице.
Научила сам
како да препознам
кад неко одлази
и пре него што се окрене.
Научила сам
да време не лечи –
али да ми дозвољава
да се боље упознам.
И то је довољно.
Понекад чак и више
него што сам тражила.
Промоција часописа ПоезијаСРБ број 25. – Народни музеј Крушевац
Промоција часописа Поезија СРБ број 25 одржана је 11.12.2025. године у Народном музеју Крушевац у Крушевцу. Програм промоције припремило је и реализовало Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу у сарадњи са Народним музејом Крушевац. Програм су водили и уредили Љубодраг Обрадовић, Љиљана Тамбурић и Милосав Ђукић Ђука. За музички тренутак постарали су се: Магдаленa Ђукић, Михајлo Симић, Александр Гашић – златна фрула Шумадије и професор музике Иван Ђукић. О часопису је говорио уредник часописа Љубодраг Обрадовић, председник удружења Милосав Ђукић Ђука, чланови УО Љиљана Тамбурић и Боривоје Бора Видојковић, и сви присутни песници и аутори својим радовима… Своју поезију и друге радове говорили су аутори: Љиљана Тамбурић, Милосав Ђукић Ђука, Слађана Бундало, Љубодраг Обрадовић, Даница Гвозденовић, Славољуб Јовановић, Миљко Шљивић, Снежана Поповић, Живојин Манојловић, Мирјана Смиљанић, Бранко Ћировић Ћиро, Боривоје Видојковић, Марија Чворовић, Нада Гајић, Мирослав Кркић Пилот, Нина Симић, Драгица Трајковић из Лебана, Милош Г. Перовић из Медвеђе, Милош Ристић, Миган Глигоријевић, Олга Раденковић, Звездана Минић, Миодраг Марковић Лака, Првослав Пендић Пенда, Љубиша Шапоњић, Милан Ћурчија из Шида и Миленка Весић.
У Народном Музеју Крушевац 112.12.2025. године у 17:00 часова одржаће се промоција најновијег часописа за поезију ПоезијаСРБ број 25. Учествују аутори заступљени у часопису. Часопис је одштампан уз пресудну помоћ Града Крушевца. Дођите да уживамо у одличној поезији и музици… У међувремену преузмите и погледајте погледајте садржај часописа на линку:
[ddownload id=”5137″]
Скраћени СИНОПСИС ПРОМОЦИЈЕ ПоезијаСРБ бр 25 – 11.12.2025.
Настави са читањем “Промоција часописа ПоезијаСРБ број 25. – Народни музеј Крушевац”
О ПОНОСУ И ЗАБОРАВУ – Милован Ерац
Милован Ерац, Крушевац
Закорачити у Крушевачке велике песничке стазе, или у обимне стазе ПоезијеСРБ, захтева првенствено много знања, али и да се путник песничком душом одене, а то мени, изгледа, није дато.
О ПОНОСУ И ЗАБОРАВУ
Сва величина српског народа садржана је у љубави према Богу и роду. Из тога све превасходи и чојштво и јунаштво, и радост успеха, и суза за драгом особом, и оном непознатом. То је узрок и разлог што се каже да је српски народ, небески народ. И јесте.
На мојим старачким ногама, рођеним у првој половини прошлог века, још бриде врели младалачки табани давно утиснути, као ножни потпис, у несталој прашини крушевачких улица. Радо, и у мислима, ходам литерарним стазама родног града деспота Стефана чије речи љубави одзвањају у мени, претпостављам и у вама, са сенима, чини ми се јуче отишлих, па заборавили да се врате, а ми се не сећамо да их призовемо, бар кроз дела њихова, као што се и
нас сетити неће, па то чини ПоезијаСРБ.
Настави са читањем “О ПОНОСУ И ЗАБОРАВУ – Милован Ерац”
ПоезијаСРБ – СРЕЋАН РОЂЕНДАН!
РОЂЕНДАНСКА
Данас кад срећа
наш образ зарумени,
лепо и теби и мени!
© Љубодраг Обрадовић
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ је основано 17. 9.2012. године, тако да је данас 17. 9. 2025. наш рођендан. У то име желим да данас свим члановима удружења и посетиоцима нашег сајта честитам 13. рођендан са пар песама и пожелим још много лепих рођендана. У ту част организоваћемо поетске сусрете под именом “СТИХОЉУБЉЕ ПоезијаСРБ” 24. 9.2025. године у 17:00 часова у Белој сали КЦК. Па изволите, придружите нам се у нашем малом слављу.
НОВЕ
Долазе…
Илузију доносе.
Све је идила,
а осећај среће,
ко снег шкрипи!
Пролазе…
Шампањац самоћу гаси
и чепом погађа небо
да превари срце!
