ПОСТАО САМ УСПОМЕНА – КОЗИЋ САША

Носталгија ме вуче у прошлост која боли . Све што сам имао , више немам Све што сам искрено волео , волим и сада , искрено , можда још и јаче .

Само пусте успомене , пусте као пустиња жедна воде , као душа жедна љубави .

Свестан сам пролазности година Безбрижних дана који прођоше , тако брзо , брже него уздах зоре док напушта мрак .

Постао сам успомена , ни велика , ни мала , само успомена која је пролетела тихо , као мирис пролећа што дражи ноздрве , а живот пролази

_________________________