Дан: 20. децембар 2025.

U G A R A K

Gde bejaše ljubav, gde smo srećni bili
sad ugarak crni pred večnošću gasne
suzom često kvašen ne gori već cvili
usamljeno tinja u večeri kasne

Još šapće mi vetar kroz grane što vije
da pamti tvoj osmeh i poljupce blage
al’ srce se stidi dok zaborav pije
sećanje na tebe, tvoje oči drage

I senka što lebdi nad nama bez sjaja
u kapima jutra bez slika i boja
tad duša se seti tvojih zagrljaja
jer zna da si negde, al’ ne više moja

Tu na mestu starom gde smo nekad bili
tamo gde smo sebe jedno drugom dali
nek kamen od tuge sad bolno zacvili
nek ugarak mali niko ne zapali.

autor
Jovica N. Ðorđević
20.12.2025g.

СЈЕЋАЊЕ

Сјећам се, давно је било,
Љето је мирисало на липе,
А сунце вирило иза стабала.
Имао си прелијепе очи
Очи немирног дјечака
Имао си сунце у погледу
И сјај младости на образу,

Поклонио си ми стотину
Њежних пољубаца,
И сад осјећам у роју
Како на моје усне слијећу,
У старој згради даровао си ми
Изненадну радост тренутка
И зрелост одраслог човјека,
Случајног придошлице
Који остави печат љубави
Дошавши из далека, из далека…

ЦРНИ ТАЛАС РЕЧИ – КОЗИЋ САША

 

Оног часа када схватим себе и своје писање, цео систем речи, заснован на причи, пашће. Као и поредак који се храни борбом добра и зла.

Све су то лажи, засноване на лепим речима што миришу на јутро преливено нектаром сладуњаве игре језика.

Речи које одишу миром и радом, урођеним спокојством, постају црни талас поезије у служби јахача апокалипсе.

Све речи створене су да величају стварност садашњости.

А доба у којем покушавамо да живимо не схвата да одумире на ловорима глупости, скривајући погледе једних од других.