Месец: септембар 2024.

ЦВЕЋЕ И ОСМЕХ -Здравка Пап

Најлепше је осмех
завити у цвеће
и просути по планети.

Осмех и цвет
нек иду из руке у руку,
да завлада радост на планети.

Баш је лепо
кад те осмех
пробуди са цвећем
и обасја срећом срце.

Нестајање

Ја сам све своје године узалуд за љубав бачене
Опевао у својим песмама.
И нема више суза.
И нема више бола.
И нема више неостварених жеља.
Храбри ратник са фронта прободе
Моју утробу бајонетом,
Солунац, изгладнели, промрзли,
Из очаја.
Више нема чари,
Нема више узбурканог мора у време буре и олује.
И нема немира док се чује прасак страшног грома.
Све постаје за трен – тама.
У трену престаше некадашњи дани (утонуше у сан).
У трену засу ме језиви страх.
И све наједном поста гробна тишина.

Близу себе – Данијела Јевремовић

БЛИЗУ СЕБЕ

Ако се питаш где сам се сакрила
И срце своје оставила
Коме сам бисер душе поклонила
Године ове и прошле
И да ли сам остарила.
Да л’ у коси и сад ми зри класје,
А у очима топли кестен се топи
Од ватре и понеке сузе за тобом?

Открићу ти тајну
Да сам се скрила
Међу борове и маслине,
Међу галебове и морске дубине.
Косе ми се уплеле
У морске хриди,
А очи постале плаве
Загледане у небо и море.
Шум таласа запљускује ми душу,
Лечи је ко рањену птицу. Настави са читањем “Близу себе – Данијела Јевремовић”

NOVI STARI DAN-Miroslav Krnjeta

Novi dan otkucao na brojčaniku
ne vidim se u ogledalu
ali osećam dušu posrnulu
mutnih misli potonulih u bunjiku.
Opet sam pao na ispitu
ništa dobro nisam zidao
samo blejao sa porocima drugovao
bacao u ponor svaku minutu.
Čujem nebesku trubu
znam da sam na rubu,
valjam se po blatu
a očekujem rajsku platu.
Kajem se dragi Bože
kojim putem iz ove kože,
slab kao trula grana
zelenim i venem svakog dana.
Želim tvojim putem Gospode
srce glasno zove proroka Iliju
hoću na bunar čiste vode
da ostavim blatnjavu avliju.
Otkucaji broje vreme
kojom rekom zaplivati
posejati iz srca zlatno seme
i doći do željene svetlosti.
Razmišljam sedim,godine se tope,
vozovi prolaze zastavama mašu.
opet pratim iste stope
noć pada otvaram novu flašu.
Živote imaj bar malo milosti
daj mi bokal radosti
da ne ispijam konjak
lutajući tunelom duboko u mrak.

Минут- Веселин Мандарин

МИНУТ

И знам

да ће се под минутом скрити

свака суза луда

свака суза блудна.

Само једно нећу знати

кад ми земљу под именом сјаше

да ли ће се ико сплети

пред костима јаде.

И знам што минути под крацима слепе.

да ли ће и ове сузе

у вама да бледе?

Веселин Мандарин

СВЕ ЋЕ ЈЕДНОМ НЕСТАТИ И ПРОЋИ – Иво Торбица

СВЕ ЋЕ ЈЕДНОМ НЕСТАТИ И ПРОЋИ

Све ће једном, заувек, нестати и проћи,
Kао са пролећем, опојан и царски бехар.
Неко друго време ће, са јутрима, доћи,
Али ћу до тад чувати наше љубави пехар.

На врелима твојим, страст ће опет блистати,
Kада низ чело и тело потекну капи зноја.
На грани љубави додири ће поново листати,
Kада будемо низали пољупце, без броја.

По бедрима ћу ти прстима песме писати,
Мада биће више неће бити младо и свеже.
На јоргован и ружу увек ћемо мирисати,
Иако нас време непрестано савија и реже.

Kада, напокон, пресуше сви извори наши,
Изнад облака, бићемо поново заједно.
Поред мене ничег се не стиди и не плаши,
Јер смо, још од првог дана, као једно!

СВЕТЛАНА – Милосав Ђукић Ђука

СВЕТЛАНА

Срећно насмејана,
коса лепршава.
Пружи ми руке
и кренусмо лагано
у летњу топлу ноћ.

Беше то у мају,
баш на крају школе
кад сам се заљубио,
радовао се животу,
лепоти дивио.

Замирса коса, расута у сену
замириса сено
и задрхта тело.
Радост и милина
прекрише ми душу.
Откуцаје срца слушао сам њене
и данас се сећам
пољубаца њених,
баш као да није
отишла од мене.
Настави са читањем “СВЕТЛАНА – Милосав Ђукић Ђука”

ЦРНО МАСТИЛО – Првослав Пендић Пенда

ЦРНО МАСТИЛО
 
Сад морам тужну песму да пишем.
Црним мастилом мртву децу да милујем.
Рука ми ми тешка, не могу да дишем.
Ја морам барем песмом да их дарујем.

Невиност Ваша, тај дашак живота,
Уснуле очи: кестењасте, црне, зелене ил’ плаве
Што су угашене, наша је срамота.
Ми отесмо Вама све вредности праве.

Боли, кајање боли. Ви то не чујете.
Животима Вашим скренусте нам пажњу,
Непитавши: “Зашто нас трујете,
Наводном пажњом уз бригу лажну”?

Нисмо вам причали о животу нашем.
Угасисмо вам школске игранке,
Спортске игре, мишићима Вашим.
Што се не дружите нису криве мајке!

Рађале су децу да би друштву дале,
А друштво их учи: “Само ви, друго није важно”
“Будите себични”- само то су знали.
Та малена бића одрасташе лажно.

Ми делисмо јабуку; са дај један гриз,
Бициклу; са дај један круг,
А сладoлeд; са дај један лиз.
Било нам је важно да друг буде друг.

Тих вредности правих сада нас је стид
Сад жељни богаства, џипова и вила
Од престижа силног изгубисмо вид.
Ја не могу више, децо моја мила.

© Првослав Пендић Пенда

 

МОЛИТВА -Здравка Пап

Боже, помози,
да не лутам по трњу
где ђаволи коло воде
и испашта душа!

Речи да ме муче,
у греху да живе
и падају у казан.

У чаури да патим,
среће да немам,
у ђавољем крилу
снове да сањам.

Боже , молим те,
спаси нас греха,
прекрсти крстом
и умиј молитвом
Исуса Христа!