Звук виолине – Данијела Јевремовић

Звук виолине
 
Хеј, пољуби ми ноћас
усне ко зреле вишње сочне
као страст порочне,
црвене  ко сок од малине,
уз звук виолине
за кафанским столом
док бијем битку са болом,
у боемској четврти
где ме тужне песме стих
у круг врти.
 
Доспи ми вина
нек се прелије чаша
као љубав наша,
ко звездана прашина,
нек се опијем заблудом
и пустом илузијом.
Нека поверујем
у твоје речи,
у стисак руке,
нека ме твој осмех
излечи.
Нека те ноћас слушам
и поверујем у лажи
када те на дну чаше
истина тражи.
 
Нека те ноћас
буди уз мене
ионако ће лажи
однети време
и зора што свиће
од тебе и мене побећиће.

(C) Danijela Jevremović

Nije u konkurenciji za nagrade

Тешки дани – Данијела Јевремовић

 
Дошли неки тешки дани
суморни, сиви и безлични
сваки личи на претходни.
Облаци тмурни надвили
и сунце и људе
што тумарају без лика и гласа.

У гомили сви исти
отупели једва корачају
по земљи што још памти
трагове крви и витештва.
Човек мањи него икад
немоћан у бесмислу
отупео у безизлазу
меље га време и бреме.

Настави са читањем “Тешки дани – Данијела Јевремовић”

Тешки дани – Данијела Јевремовић

 

Дошли неки тешки дани
суморни, сиви и безлични
сваки личи на претходни.
Облаци тмурни надвили
и сунце и људе
што тумарају без лика и гласа.
У гомили сви исти
отупели једва корачају
по земљи што још памти
трагове крви и витештва.
Човек мањи него икад
немоћан у бесмислу
отупео у безизлазу
меље га време и бреме.
Настави са читањем “Тешки дани – Данијела Јевремовић”

Поље божурова – Данијела Нела Јевремовић

Ја, потомак Немањића,

Лазара и Обилића

не дам да ми некрст ломи крст!

Не дам своју Патријаршију,

Љевишку и Грачаницу,

свету земљу, жилу куцавицу,

родну груду, ћирилицу.

Не дам поље божурова

нико је из крви мојих прадедова!

Не дам орла, крила соколова,

ни звездано небо изнад Косова.

Не дам звона дечанска

ту је моја вера исконска,

не дам храст и орах,

стазу којом хода монах!

Не дирајте ми светиње

пусте аветиње

то је увек било моје

оку и души свето је!

И ова суза  што кане

над иконом Богородице

стићи ће вас кад овоземаљско стане.

 

Ту, у цркви поносне Лазарице

молише се мајке за синове јединце,

исплакаше очи “косовке девојке”

док чекаше са Кошара момке.

Памти црква Лазарица

сва та вером обасјана лица,

кад се у њој причестила војска

Христова чета мученика.

Помози свети дане, Видовдане

да се њихова душа у висине вине,

да процвета поље божурова

на слободној, српској земљи Косова!

Тамо где песме живе – Данијела Нела Јевремовић

Тамо где песме живе

Тамо где песме живе
зло не станује,
само топлина душа
што се расипа
као пролећна киша.

Тамо где песме живе
ратове воде речи
нежне, плахе и убојите
оштре као мач,
благе као дечји плач.

Тамо где песме живе
саграђен је бедем од злата,
свака реч ђердан око врата
да се и небо и човек задиве.

Тамо где песме живе
станује љубав
у дворцу од жеља, нада и хтења,
тамо је сваки стих
недосањан сан,
зимска идила, летњи дан.

(C) Данијела Нела Јевремовић

Зеница од кестена – Данијела Нела Јевремовић

Зеница од кестена

Носим ниску од бисера
и камења,
огрлицу од дана и година,
у зеници од кестена
паперјасти облак снова.

У мојим зеницама
спаваш,
будиш се и умиваш
у сузи што гаси
огањ у њима.

Сваку ми сузу
преточиш у росу
на цвету,
сваку ледену кишу
у реку
што тече ка мору.

Настави са читањем “Зеница од кестена – Данијела Нела Јевремовић”

Сања моја Србија – Данијела Јевремовић

Сања моја Србија

Сања моја Србија
славски колач и свећу
и породичну срећу
звони граја дечија.

Сања моја Србија
вијоре се пелене
дечје ноге малене
чеда јој најмилија.

И сања домовина
венчања и крштења
весеља, радовања
и домаћинског вина.

Настави са читањем “Сања моја Србија – Данијела Јевремовић”

ПОВЕДИ МЕ – Данијела Нела Јевремовић

ПОВЕДИ МЕ

Моја душа иште мало воде
са планинског извора
доброте,
жубор реке,
песму птица,
жеље неке
од мене сада
тако далеке.

Поведи ме за руку
видиш да се бојим
и да дрхтим
док крај тебе нема стојим
и по неку сузу
у оку ти бројим.

Настави са читањем “ПОВЕДИ МЕ – Данијела Нела Јевремовић”

СЛЕЗ У БАШТИ – Данијела Нела Јевремовић

СЛЕЗ У БАШТИ

Понекад тихо навучем
завесе на своје срце,
па га у тами лечим
маштом и сновима.

Буде ми тешка јава,
спознаја и обмана,
светлост што буди ме
и куца о прозор.

Понекад се сакријем
у ризници од злата
пуној снова и успомена,
сунчевих стаза и
башта слезове боје.

Настави са читањем “СЛЕЗ У БАШТИ – Данијела Нела Јевремовић”

Боже – Данијела Јевремовић

  Боже, дај ми срце лавље и душу велику ко православље да сећање ме не боли и да срце опет воли, да не мрзи и не суди, да зло семе у мени не буди, кад се оно својски труди да злотвору опрости и ником не напакости.   Боже, дај ми очи Христове да опростим возове, … Настави са читањем “Боже – Данијела Јевремовић”

 

Боже, дај ми срце лавље

и душу велику ко православље

да сећање ме не боли

и да срце опет воли,

да не мрзи и не суди,

да зло семе у мени не буди,

кад се оно својски труди

да злотвору опрости

и ником не напакости.

 

Боже, дај ми очи Христове

да опростим возове,

пијаце и мостове,

бомбе и ракете

и људе што беху

несрећне мете,

Милицу и Сању

и све пале анђеле,

дечје уснуле главе,

војнике и хероје

што на небу сузе броје,

Косово и Кошаре,

цркве и манастире.

 

Да опростим им земљу своју,

родну груду и колевку моју,

напаћену, крвљу напојеном,

плачом мајки надојеном.

У пролеће место цвећем

ливаде јој бомбама посуше,

црним птицама небо прекрише,

челичним “анђелима” зло разнеше,

смрт у пролеће сејаше

и децу нам из сна пробудише.

 

Боже, дај ми мир

и снагу да наставим даље

и ову песму којом срце

поруку шаље

да се Србин не предаје

и вековима на огњишту опстаје,

док је вере да и он траје

и да све од себе даје,

сваком пружа своју руку

и подноси сваку муку.

 

Боже, помози мом народу

у малом Ноевом броду

да се сложи, обожи и умножи

и да памти своје претке

ко иконе ретке,

свој крст ко Божји прст,

своју славу, ратове и историју

и поносну земљу своју

и јунаке све на броју.