Добродошли!
TUŽNE SU STARE ADRESE
Neke adrese zauvek napustimo,
Al’ one ostaju deo svih nas,
Kao jedna od mnogih životnih epizoda.
Koja nepoznata lica u njima svoje radosti i tuge
Sada među sobom dele?
Da li im, ko meni, znani stari zidovi čuvaju
Poneku tajnu?
Zašto sam i noćas ka njima,
U neukrotivim mislima,
Bez ikakvog razloga i smisla, pošao,
Znajući da na tim starim i prolaznim adresama,
Odavno više ničeg mog,
Sem bledih sećanja i uspomena,
Ne postoji?!
Zajedno tužni i veseli
greješ po žetvi
i kada veju snegovi beli.
Šljiva,kruška,kajsija,
svaka ljulja i prija
čačanka,fruškogorka,prijedorčanka,
mili brate al je slatka.
Kad se pije
život izgleda mnogo svetlije
kroz njene oči
sve je lakše i lepše.
Kada boli kada plačem
srpski penicilin popijem
doktor raka leči i podiže
odmah sam mesecu bliže.
Srpski eliksir svih tajni života
ruši Ajnštajna,Tolstoja,Mocrta,
gucni rado iz flaše
bićeš rode brži od košave.
Kako lepo pevaš
a dobro se i biješ
a često me pod sto bacaš
još se sutra smeješ.
Od žene mi milija
udaraš ko gromovnik Ilija
žariš vatrom kopriva
otkrivaš vizije mojih puteva.
kad se slavi,rađa,u armiju odlazi,
naših kuća tadicija
ti si rakijo naša familija,
rođeni živeli da nas rakija greje
i na svakom mestu pazi.
Бог је
у беасконачности
и души човека,
зна да прашта
љуби и воли.
Бог је
у недрима
и свакој жељи,
која сија и светли
и неће да пусти
да тугујеш.
Бог је
у доброти и срећи,
зна да обрадује
радошћу из душе
и песмом из срца.
Бог је
спас од греха,
и рај у срцу и души
грешника и праведника.
Буди ме кошмар, соба трепери,
Сенке због ветра играју свој плес.
Док окном прозора назирем зрак,
Снове и жеље разара ми мрак.
У тој секунди мисли су мутне,
И све је могуће, јава и сан.
Верује душа у васкрсења,
Зближе се преци и поколења.
Схватиш у трену да све је лако,
Да све је близу ако си прави.
Човек што иште оно што треба,
Вере и правде, соли и хлеба.
То нису стазе нити аршини,
Нису ни лекције већ часни пут.
За сваку таму светлост је лек,
Крст што побеђује кроз сваки век.
Истина сече ко мач жилета,
Раздире ткиво, месо и кожу.
Живот је станица, дрхтави сан,
Размисли како ћеш провести дан.
У свакој мисли крију се тајне,
Пази шта желиш и чему стремиш.
Чувај у оку светост, топлину,
Живи по оцу, духу и сину.
Подари свету љубав и срећу,
На ружно врати најлепшим делом.
Покажи да си бољи и већи
И враг ће своме паклу утећи.
Кад Сунце зађе и све се смири,
Утихну звезде, Месец заблиста,
Да ли си спокојан? Да ли си чист?
Или се тресеш ко јесењи лист.
Пусти земаљско прљаво, кратко,
Сва блага света не вреде ни грош.
Ходај ка вечности, живи тај сан
И сваки биће ти испуњен дан.
Ко љуби милост и по њој живи,
Ко у ситницама пронађе рај,
У миру чекаће небески план,
Размисли како ћеш провести дан…
Александар Недовић
Na mestu gde jesen preseca leto
gde majušni svitac svoj fenjer gasi
gde je sve tako uzvišeno, lepo
tamo putuju svi moji uzdasi
Podno visoke nazubljene stene
gde ledena voda kamen umiva
tamo mi žive lepe uspomene
još vetar me tamo tiho doziva
Da orosim suzom sve što je svelo
i livadi vratim zelenu boju
osmehom ozarim namršteno čelo
na grudi prigrlim mahalu svoju
Tamo gde pahulja ćilime plete
da borove grane srebrom ukrasi
tamo zanavek moje misli lete
tamo putuju svi moji uzdasi.
autor
Jovica N. Đorđević
21.09.2024g