Месец: септембар 2024.

АФОРИЗМИ – Душан Комазец

Радо иде Србин у војнике кад му „вучко” пече палачинке!

За два и по месеца служења војног рока у цивилу српски војници ће бити врхунски обучени! (за рад у „чистоћи”)

„Нисам се ја рано напио, већ си ти касно устала”.

Неке наше „уметнице” певају као да им је Тарзан деда!

Србија је постала регионални лидер по извозу наоружања? (Украјини)

Коме веровати?
Свети владика Николај: “путуј Европо”(бежи од нас)
Патријарх: „природан пут Србије је пут ка Е.У.

Председница скупштине је запосела „Јованкину вилу”? Сада јој само „тито” фали!

Због недостатка природне, нуде нам вештачку интелигенцију!

Министар трговине нам је понудио два јаја као оброк довољан за цео дан? (Да није заборавио још нешто…)

Љубазност (понеких) свештеника је пропорционална дебљини новчаника верника!

DOM – Ivo Torbica

DOM

Nasred trpeze je vruća pogača.
Odmah do nje, stoji sok od višnje,
Kao i omiljeni kolači od rogača,
Dok traje majčinog glasa slušanje.

U velikoj peći tiho pucketa drvo,
Koje najavljuje hladnije i kišne dane.
Otac, po običaju, nazdravlja prvo,
Izgovarajući glasno tople reči, birane.

Napolju se čuje lavež stare keruše;
U blizini i bogati cvrkut nekih ptica.
Sa njima pevaju naša bića i duše,
Kao i poslednja, na cvetu, latica.

Ispred kuće maše stara lipa, prastara,
Sa koje opadaju listovi, umorni i sivi.
Pored nje su orasi, kao i šljiva stara,
Kojima se uvek svako raduje i divi.

U ovom toplom domu ljubav cveta.
U njemu osmesi nikada prestati neće.
Nosiću ga u srcu, čak i na kraj sveta,
Na lađi, punoj sete, radosti i sreće!

ТАМО ДАЛЕКО – Саша Козић

ТАМО ДАЛЕКО

Тамо далеко,
где живот престаје,
тамо где још само,
сећање навире.
Још даље, од свих, од тебе.

Тамо где се море разбија од стене.
Где се кликтање галеба,
са шумом мора у јутро претвара ,
тамо где се јутро са сунцем грли,
тамо где се мисли као ватра разбуктају .

Е, тамо, баш тамо,
се моје усне,
у сновима
са твојим стапају. Настави са читањем “ТАМО ДАЛЕКО – Саша Козић”

ОТКУД МОЈА СЛУТЊА-Здравка Пап

Откуд моја слутња
у твом капуту да плаче
И да се игра жмурке

Откуд моја слутња
Поганим језиком да се руга
И све претвори у бол и тугу

Откуд моја слутња
Под твојим срцем да дише
И сазна да се претвараш

Откуд моја слутња
Да се толико уобрази
И почне да те проверава

Откуд моја слутња
По твом убеђењу да шета
И схвати да је погрешила!

SUDIJE MUDRACI-Miroslav Krnjeta

Dao je sve od sebe ali ne ide
sve je pokušao i ispao budala,
kojim god putem krene uzalud
opet ista priča tropa karte.
Uvek dirinčio za bolje se borio
šta vredi na kraju jede suze
i još kažu dobro je biće bolje,
pa kad silni mudraci.

Šta treba da liže cipele
da bi vam bilo po meri
ili vam se i takav gadi,
njegovi snovi i more su sramota
i cirkus za vas rođeni.
Ne verujete samo pljujete po krvi
niste ga pitali kako si rode,
dok je kičma pucala od tereta
a noćima jeo jastuk od boli.

Sudite kako vama odgovara
ne zanima vas njegova sudbina
đonom gazite slomljeno biće
a ne pitate boli li te čoveče
kako da pomognem brate.
Sve znate svima sudite
a iz svojih cipela
živote gledate.

ЧОВЈЕК, ПЧЕЛА И МРАВ

ЧОВЈЕК, ПЧЕЛА И МРАВ

Људски кукољ уништиће, планету цијелу,
а зашто се не угледа, на мрава ил` пчелу.

Иако су тако мали, Бог им мудрост даде,
никад ништа не поруше, него само граде.

Има људи креативних и то спорно није,
ал` је много оних лоших, с пуно деструкције.

На Земљи су бројна здања, људи саградили,
ал` на жалост, нељуди су све то порушили.

Сваки човјек нек с` угледа, на пчелу ил` мрава,
и нек види как` изгледа, креативност права.

Па идући кроз природу, нек сви људи пазе,
да случајно, неку пчелу ил` мрава не згазе.

Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ

„Срамота је за човјека, кад му савјетују да се угледа на мрава,
ил` пчелу, али је срамота већа, ако тај савјет не послуша.“
Из Талмуда

IZLEČENJE

Došao si putem,
Mesečevih zlatnih staza,
uvukao se u snove
ko’ mače ispod ponjave.

Kažeš: od ljubavi boluješ
Prosipaš dušu na dlanu,
sanjalica ova može,
da izleči tvoju ranu.

Amor strelom gospodarim,
tetovažu srcem rezbarim.
Nastojaću doživotno,
obnoviti svako čulo.

Delovaću terapeutski
u središte bola,
izlečenje zagarantovano
i nakon stotinu godina.

ДРИНО ВОДО-Здравка Пап

Дрино водо
Жубориш и певаш
Тугујеш и плачеш
Кад те треба препливати

Дрино водо
Немој никад стати
И немој се уплашити
Туге која пара срце

Дрино водо
Носиш тела палих јунака
И певаш ми о јунаштву срба

Крв и сузе
Никад неће испливати
Са дна реке која крије кости
За слободу и спас отаџбине

ĆUTIŠ I NAJVIŠE KAŽEŠ – Ivo Torbica

ĆUTIŠ I NAJVIŠE KAŽEŠ

Reči i jezik su moćni
poput kakve britke sablje,
ali ćutanjem najviše kažeš.
Kažeš i više no što bi rečima
bilo šta rekao ili opisao –
svaku bol,
patnju,
tugu,
razočarenje,
a, neretko,
sreću i radost.

Ćutanjem,
govoriš i ne prestaješ.

Ćutanjem,
dok često razgovaraš
sam sa sobom,
čuju te samo oni
kojima je do tebe stalo,
kojima si bitan,
kojima si drag,
koji te nikada ne bi napustili,
kojima si uvek dobar,
čak i kada si nekada bio grub
i nepravedan prema svima njima.

U svom tom ćutanju,
postaješ nemušti besednik,
a tvoje ćutanje bi najradije
bilo poput nekog
najglasnijeg urlika!