Тамо далеко, где живот престаје, тамо где још само, сећање навире. Још даље, од свих, од тебе.
Тамо где се море разбија од стене. Где се кликтање галеба, са шумом мора у јутро претвара , тамо где се јутро са сунцем грли, тамо где се мисли као ватра разбуктају .
Е, тамо, баш тамо, се моје усне, у сновима са твојим стапају.
Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović.
Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина
Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA
- pročitajte dataljnu biografiju. ---
Pročitajte
sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića ---
Види све чланке од Ljubodrag