Месец: јануар 2024.

БУРМА – Милосав Ђукић Ђука


БУРМА

Наздрављам ти ноћас планино моја,
теби која грлиш небо,
реке и цветна поља.
Наздрављам Ани Карењиној
и свим јунацима храброга строја.

Јесењин је вином исписао песме,
негујући увек „принцезу поспану“,
величао живот, величао душу
и  дане и ноћи што у песми стану.

Ја уз вино желим да ти се одужим,
уз пољубац нежни руке да ти пружим,
уз музику тиху да нас ветар носи,
љубави, жено са  цветом у коси.

Рађање и умирање све је у тој чаши,
сузе, пољупци и заљубљени погледи наши.
У чаши су песме већ заборављене,
у чаши и данас твоја бурма стоји,
испијам је ноћас, у очи те гледам,
то је бурма твоја, ја је вину не дам.

© Милосав Ђукић Ђука,
Јануар, 2024. Крушевац

Kategorija: Odrasli pesnici

 

ПОМЕРИ СЕ МАЛО -Здравка Пап

У очима бљесак,
ватра у срцу
не прелази у срећу;
куцају на врата
да се вежу
у линију живота,
буктиња и сјај
показују пут.
У тами ја те чекам
и надам се
да ћеш доћи,
видим у очима патњу
у срцу милујем сузу,
дођи не питај
како сам жива,
чекање ме одведе у рај,
срце твоје на длану носим,
да му нико не каже:
-помери се мало.

НАША ЉУБАВ

Љубав је наша кано сиње море,
к`о пролећна киша која сипи благо;
Љубав ми твоја утеха у тузи,
богињо љубави сво си моје благо,

Корачам нежно по сновима твојим,
љубим твоје руке и пред тобом клечим;
ти дах си, анђео, моје душе снене,
процвет`о пупољак ком недам да свене.

Али тебе нема анђеле најлепши,
никада те нећу ја срести на јави;
иако те волим, лудо, безнадежно,
ти постојиш само тек у мојој глави.

Одлепршај нежно из живота мога,
вај, изађи једном из боемске флаше;
јер ти си фикција мене пијанога,
лик твој видим увек на дну винске чаше.

ЗАПИТАНА – Радојка Милошевић

Радојка Милошевић, Београд

ЗАПИТАНА

Ти си ме вино, чашу за чашом обузимало
па нисам знала да ли меандрирам, левитирам,
неспретно се приземљујем, дижем,
зурим у даљину, као да некога тражим.
Ко би то могао бити? Можда ти, драги?
А зар ниси давно отишао, нетрагом?

Ако ниси, можда смо заједно пили
па је вино твоје команде преотело, као и моје.
Изгледа, зато не можемо да се нађемо.
А кад ти вино, изгубиш своју моћ
да ли ћемо ми тада повратити нашу,
чвршће стежући дарове љубавног заноса?

Бахусе, кажи ми најискреније шта се збило,
зашто си све око мене опио:
и улице, и њене мачке раштркане по ћошковима
и јавор за чије се стабло држим забодених ноктију…
А мислила сам да ће обухват драгог
око мог струка бити довољан да ме придржава.
Бахусе, макар ми шапни, где је сада он?

Настави са читањем “ЗАПИТАНА – Радојка Милошевић”

МИТ КОЈЕГ ЈЕ САЧУВАЛО ВРЕМЕ – Андреја Ђ. Врањеш

МИТ КОЈЕГ ЈЕ САЧУВАЛО ВРЕМЕ

Дедал је упозоравао сина, не лети високо ИКАРЕ,
Сунце је јако, истопиће ти крила,
Икар је летео све више и више,
Сунцу ближе.
Кад је пао,
трагедија је прерасла у мит,
о младости која се одважила у немогуће.
Ни после људи нису престали да лете.
Икаров лет  је први путоказ ка слободи.
И пад је лет рече „ПЕСНИК.“
Настави са читањем “МИТ КОЈЕГ ЈЕ САЧУВАЛО ВРЕМЕ – Андреја Ђ. Врањеш”

БОГ СЕ ЈАВИ -Здравка Пап

Бог се јави
и испуни наду
и показа жељу
за добра дела.

Бог се јави
да не грешиш
и опростиш човеку
и никога не увредиш.

Бог се јави
грешнику и праведнику
и одмери у правди
и опрости у неправди.

Бог се јави
и прекрсти крстом
и замоли човека
у љубави да живи.

Бог се јави
и показа свима
да је живот кратак
и да пазиш шта радиш.

РИТАМ ВИНА – Љубодраг Обрадовић


Љубодраг Обрадовић

РИТАМ ВИНА

У ритму вина,
смањују се
све чари света
пред мојим очима.

Јасно постаје све!
Да се само богати
возе мерцедесима,
да и будала
неки свој циљ има
и да мали људи
велике речи говоре,
док богати ћуте
по угловима.

Настави са читањем “РИТАМ ВИНА – Љубодраг Обрадовић”

POJTE DRUGARI

Pojte mi pesmu verni drugari,
nek pusta tuga iz grudi štukne;
pojte mi tiho drugari stari,
da mi od muku srce ne pukne.

Pojte za vreme ubavo, milo,
ko zoru čistu raspuklu radost;
u naše selo kako je bilo,
pojte za našu minulu mladost.

Zapojte mi žalno, onoj moje,
nek pesma bolnu dušu miluje;
kako žetvarka u polje poje,
dok mi duša pri Boga putuje.

Pojte drugari sve pesme naše,
nek pesma vaša nebo zapali;
da srećom budu prepune čaše,
za mene niko nemoj da žali.

autor
Jovica N. Đorđević

РЛИЦА ПАМТИ – Даница Рајковић


РЛИЦА ПАМТИ

Рлица памти најтеже дане
када се водио крвави бој
када су домаћи издајници
убијали народ свој

Изгинула је младост наша
остала су да живе сећања
само споменици бели стоје
и поред њих гори свећа

И када су злобници бугари
окупирали село наше
тукли су мога деду до последњег даха
то раде само усташе

Бугари без душе и каменог срца
одвели су моју трудну
и везану мајку у бунар да је удаве
храбра српкиња није издала партизане
и  окове да јој ставе

Четници су ноћу упадали у село
одводили стоку из штале
односили храну и гардеробу
и све драгоцено што су имали

Драгоослав Горски и Добрица Ћосић
предводили су чету партизана
храбро су се борили за своју земљу
дуге борбе а зима хладна

Оставио је горски велики траг
Рлица је била његова друга кућа
сваке године обилазио је преживеле саборце
био је херој борац човек мио и драг
Настави са читањем “РЛИЦА ПАМТИ – Даница Рајковић”

ВИНО КАО СУДБИНА – Драгојло Јовић

ВИНО КАО СУДБИНА

Вино нам је од давнина
Било мелем за невоље
Пред бојеве и ратове
За јунаке и сватове.

Ни сад време друго није,
Вино се за здравље пије
И за Славу и за Светке,
За здрав пород и иметке.

Са вином се ране лече,
Од љубавних тешких јада,
Кад уместо крви тече
Вино наших винограда.

На столу ми флаша вина,
Сапутница из младости,
Што ми душу врелу хлади
Кад останем без радости.

Кад вина буде више,
И од воде и од крви,
Пламте слике из младости,
Враћају ме успомени.

Лете чаше на све стране,
Од вина је све црвено,
А у души љуте ране,
Отворене, разјапљене.

Не жалим винске чаше,
Мојом руком поломљене,
Кад кроз вене вино тече,
Чаше су за једно вече.

Опет сета, опет туга,
Жал за прошлим не нестаје,
Од живота још остаде
Да се с вином не престаје.

Кад душа спас пронађе
У чашама рујног вина,
Ето спаса за све јаде,
Ето вина, ето мене.

Настави са читањем “ВИНО КАО СУДБИНА – Драгојло Јовић”