Pojte mi pesmu verni drugari,
nek pusta tuga iz grudi štukne;
pojte mi tiho drugari stari,
da mi od muku srce ne pukne.
Pojte za vreme ubavo, milo,
ko zoru čistu raspuklu radost;
u naše selo kako je bilo,
pojte za našu minulu mladost.
Zapojte mi žalno, onoj moje,
nek pesma bolnu dušu miluje;
kako žetvarka u polje poje,
dok mi duša pri Boga putuje.
Pojte drugari sve pesme naše,
nek pesma vaša nebo zapali;
da srećom budu prepune čaše,
za mene niko nemoj da žali.
autor
Jovica N. Đorđević
(Прочитано: 127 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.058 пута)
