ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2024.

ПОГЛЕДАЈТЕ ПРОГРАМ ЉУБАВ И ВИНО 2024.

У Биоскопу Крушевац одржаће се 14. 2.2024. године у 13:00 поетски програм, посвећен Љубави и Вину на коме ћете чути одличну поезију и музику и тада ћемо прогласити најбоље песме и слике по мишљењу жирија и ауторима уручити скромне награде.  Аутори који долазе добро је да на мејл ljubav@poezija.rs најаве свој долазак!

ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2024 – Резултати конкурса

Гласањем жирија виртуелним путем, преко мејла или телефона у периоду од 8 до 11.2.2024. године, жири конкурса ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА, у саставу: Живорад Милановић Маки, академски сликар  – председник; Љубодраг Обрадовић, песник – члан, Светлана Ђурђевић, песник – члан; Данијела Јевремовић, песник – члан; Саша Милетић, песник – члан  и Драгојло Јовић, песник – члан, донео је следеће одлуке:

ПОЕЗИЈА

Средње школе и Студенти:

  1. Јована Марковић из Београда за песму “На координатном систему нашег неба”;
  2. Милица Томић из Београда за песму “НЕСТАЈАЊЕ”;
  3. Николина Перић из Шапца за песму “ПЕЛЕРИНА”.

Одрасли песници

  1. Љиљана Тамбурић из Крушевца за песму “ОД СВАКОГА ВИНА ГУТЉАЈ”;
  2. Бранко Мијатовић из Шапца за песму “НЕ КУНЕМ СЕ ЗАЛУД ПРИЈАТЕЉУ”
  3. Јован Бундало из Београда за песму “ВИНО СПАЈА СВЕ ЛЕПОТЕ”.

Сликари:

  1. Александар Милановић из Крушевца за слику “ЉУБАВ И ВИНО”;
  2. Првослав Пендић Пенда из Крушевца за слику “ЗРНО ТАМЊАНИКЕ”;
  3. место равноправно деле Дуња Јовановић за слику “МОЗАИК ЉУБАВИ” и
    Емилија Николић из Пирота за слику “ЉУБАВ У ЧАШИ”.

Похвалу ПоезијаСРБ за квалитет поезије добили су:

  • Снежана Поповић из Крушевца;
  • Живојин Манојловић из Крушевца;
  • Јасмина Димитријевић из Загреба;
  • Миле Лисица из Бања Луке;,
  • Живота Трифуновић из Кобиља – Крушевац;
  • Јовица Ђорђевић из Неготина;
  • Бранко Ћировић Ћиро из Ћићевца;
  • Миодраг Глигоријевић из Параћина;
  • Звјездана Прерадовић из Београда;
  • Драгица Илић из Панчева;
  • Маја Ђукановић из Чачка;
  • Љубиша Војиновић из Петроварадина;
  • Драгојла ДИвјак Топаловић из Старе Пазове;
  • Микана Хорник из Загреба;
  • Лука Ђекић из Ваљева;
  • Милица Макатин из Требиња;
  • Марина Т. Стојанова из Скопља;
  • Милосав Ђукић Ђука из Крушевца;
  • Драгана Јовић из Беча;
  • Жељко Стевановић из Крагујевца;
  • Тамара Драгић из Бања Луке;
  • Љиљана Соколовић из Прокупља;
  • Драгана Миленковић из Врњачке Бање;
  • Ања Симић из Новог Сада;
  • Јелена Јовановић из Косјерића;
  • Уна Стајић из Лесковца;
  • Ирина Шaљић из Београда;
  • Мeти Кембери из Зрењанина;
  • Луна Ђорђевић из Београда;
  • Милица Мирјанић из Бања Луке;
  • Петра Марковић из Сврљига;
  • Милица Алексић из Крушевца;
  • Милица Обрадовић из Сомбора;
  • Хана Мехмеди.

Напомена уредника сајта: Дипломе и захвалнице сам уручио добитницима, у пдф-у заједно са књигом у пдф-у, закључно са 4.3.2024. године.  Ако којим случајем нисте добили награде обавестите ме на мејл: ljubav@poezija.rs

Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА 2024.”

СУНЦЕ СУЖЊИМА – Сандра Миладиновић

СУНЦЕ СУЖЊИМА

O Сунце мило нек твоји зраци
свану на лицу свакога сужња
и дај му снагу, тренутак моћи
да своју немоћ разоружа…

Нека им душу опоје тамјан
сузе нек пусте да терет збаце,
али пред силом што кроти Бога
нек не поклекну већ нек оснаже…
Настави са читањем “СУНЦЕ СУЖЊИМА – Сандра Миладиновић”

ПРОФЕСОР – ЧОВЕК

ПРОФЕСОР – ЧОВЕК

Величина од човека,
џентлмен за сва времена,
и педагог једном, стварно,
ништа није страна тема.

Памтио је ђаке своје,
поименце, кад те сретне,
и увек је знао где си
и какво си сада дете.

Тачно знао пред ким стоји,
без да станке има мало,
волела сам да га срећем,
да се слатко испричамо.
Настави са читањем “ПРОФЕСОР – ЧОВЕК”

МОГЛА САМ-Здравка Пап

Могла сам бити
све што нисам
и опет бити иста
никако другачија.

Могла сам волети
и преко мере
и љубити све на свету
и остати сама.

Могла сам лутати
и тражити љубав
и заспати на крилу
човеку без срца.

Могла сам сазнати
да је све варка
и бити глува
за тебе и мене !

Први грех

На реч ватра, невини свет
у очима звери се огледну
и сан праведника заувек неста
у жудњи за плодом спознаје.

Ево, ђавоља капијо!
Поверова у речи клеветника
жено, а у реч Господа посумња.
О, греха над гресима!

Тврдо је срце земље,
а ти први њен плод.
Из праха, Адаме, ниче,
и вратићеш се у шаку праха.

Помраченог ума у лудост
и безумље, мудрост ти утонула
Куд завет Богу погази, црни Адаме?
те ти срце, падом у грех, потамни.

И сну о вечном животу је дошао крај.

У врт Еденски повратка нема
спасења нема, ни књига чуда.
На капији раја херувими
и мач пламени на вечној стражи.

Благословена -Здравка Пап

Верујем у снове
И нећу се помирити
Да ме срећа не препозна
У твом срцу које ми припада

Заиграћу у истини и лажи
И скакати са ивице провалије
И чекати да поново никнем
И покажем да сам преживела

Бројаћу дане нежности
Изманипулисане добротом
И пресвучене у зло и несрећу
У којима нема ни трунке среће

Покајаћу се више пута
И нестати са лица земље
У разним непогодама
И вратити са сунцем

Нећу се бојати
И крити од истине
И бићу благословена
Што сам се родила.!!!

Песма месеца: ДЕЦЕМБАР ’23 (Епска беседа)

Љубиша Војиновић-Мајсторовски

Писмо цару

Славни царе, Немањић Душане,
узех папир баш у ове дане,
да ти писмо историјско пишем,
и о свему да те информишем.

О, највећи међу великима,
цар си био јуначким Србима,
нашој браћи, поносним Грцима,
и још више, дрчним Бугарима!
Храбро срце и најтврђа вјеро,
с разлогом ти пише моје перо!

Твој дух, царе, Срби призивају,
и похвалне пјесме ти пјевају,
а пред твојим ликом се клањају,
и велико поштовање дају.

Балкан цио држао си царе,
док су твоје трубе и фанфаре,
окупљале чете витезова,
све од Уне до града Трнова.

У твоје си временске прилике,
ти имао врхунске ратнике,
ђе си хтио, са њима си стиза`,
и све ратне побједе наниза`.

Ти си старе прописе обриса`,
а онда си свој закон написа`,
па те и Бог лијепо погледа,
у свом царству завео си реда!

Поштено си правду дијелио,
за душмане страх и трепет био,
а твој топуз, кад се на њих свали,
сви би они на кољена пали,
зато су ти и надимак дали,
и за силног цара те прозвали!

Латинима ти си много смета`,
па њихова лукавост проклета,
отров ти је сипала у чашу,
и тад пропаст започела нашу!

С твојом смрћу несрећа нам дође,
по злу тада, све Србима пође,
јер, неслога у кућу нам бану,
те повуче, свак` на своју страну.

Настави са читањем “Песма месеца: ДЕЦЕМБАР ’23 (Епска беседа)”