Дан: 22. јануар 2024.

LJUBAV – Maja Marinković


Maja Marinković, Subotica – Irska

LJUBAV

Koliko vode u mom telu ima,
toliko sam od ljubavi sačinjena,
misterijom njenom obavijena,
pa zauvek ostaje nedokučiva.

Možda samo u tišini snova
postoji način kako da iskažem
da od boje ljubavi mi nema draže,
nit’ zvuka do njenog slasnog zova.

Nalazi se u isto vreme
u visinama, kao i dubinama,
prepliće se sa svačijim sudbinama
čijih težina sobom spira breme.

Mogla bih život ljubavi da posvetim
i kroz ove reči shvatam
da ljubav život je,
svojom mi milošću pomaže da osvestim
da najlepše može da me okrepi
ljubav, kad njene prihvatim darove.

Настави са читањем “LJUBAV – Maja Marinković”

Strah

Govoriš uporno da tvoj strah lik nema,

ni sam nisi svestan njegove moći,

a dobro znaš šta se to sprema

kad se pretvoriš u bezbroj neprospavanih noći.

 

Usnula tišina grebe na vrata pakla,

to se misli tvoje vraćaju da gore,

u pepeo pretvore sve što nije od stakla,

samo tako mogu nove zablude da stvore.

 

Vetar huči kroz tvoje praznine,

vrata za sobom istina zatvara,

ne uspeva laž da zaživi od tmine,

samo postaje bezlična utvara.

 

Svojim te kandžama sve dublje vuče,

kao živim peskom povlačen nestaješ,

i što se više boriš, sve više si utučen

i pokopan si, da dišeš prestaješ.

 

Neću nikome reći da znam

čega se plašiš kada si sam.

БУРМА – Милосав Ђукић Ђука


БУРМА

Наздрављам ти ноћас планино моја,
теби која грлиш небо,
реке и цветна поља.
Наздрављам Ани Карењиној
и свим јунацима храброга строја.

Јесењин је вином исписао песме,
негујући увек „принцезу поспану“,
величао живот, величао душу
и  дане и ноћи што у песми стану.

Ја уз вино желим да ти се одужим,
уз пољубац нежни руке да ти пружим,
уз музику тиху да нас ветар носи,
љубави, жено са  цветом у коси.

Рађање и умирање све је у тој чаши,
сузе, пољупци и заљубљени погледи наши.
У чаши су песме већ заборављене,
у чаши и данас твоја бурма стоји,
испијам је ноћас, у очи те гледам,
то је бурма твоја, ја је вину не дам.

© Милосав Ђукић Ђука,
Јануар, 2024. Крушевац

Kategorija: Odrasli pesnici

 

ПОМЕРИ СЕ МАЛО -Здравка Пап

У очима бљесак,
ватра у срцу
не прелази у срећу;
куцају на врата
да се вежу
у линију живота,
буктиња и сјај
показују пут.
У тами ја те чекам
и надам се
да ћеш доћи,
видим у очима патњу
у срцу милујем сузу,
дођи не питај
како сам жива,
чекање ме одведе у рај,
срце твоје на длану носим,
да му нико не каже:
-помери се мало.

НАША ЉУБАВ

Љубав је наша кано сиње море,
к`о пролећна киша која сипи благо;
Љубав ми твоја утеха у тузи,
богињо љубави сво си моје благо,

Корачам нежно по сновима твојим,
љубим твоје руке и пред тобом клечим;
ти дах си, анђео, моје душе снене,
процвет`о пупољак ком недам да свене.

Али тебе нема анђеле најлепши,
никада те нећу ја срести на јави;
иако те волим, лудо, безнадежно,
ти постојиш само тек у мојој глави.

Одлепршај нежно из живота мога,
вај, изађи једном из боемске флаше;
јер ти си фикција мене пијанога,
лик твој видим увек на дну винске чаше.