#željkoperovićžesp
Пјесма и моја мисао из моје књиге
ВАРОШИНА КОЈЕ ВИШЕ НЕМА
Стихове сам жалом писао који се и након низа година није из тијела разлио. Бол се у црвеном срцу скупи и кроз тијело венама расточи, иначе би срце од туге и бола престало куцати. Сјећања на љубав које висе нема тијело ми оснажи да кренем даље и ради себе и ради драге успомене! Зато је улога пјесника, да буде иза времена, са временом и испред времена, да словима све биљежи, а написане пјесме са читаоцима подијели! Човјек се учи и научи и да воли и да губи!
Једино смрт не зна за обавезе, ни за такмичења!
ЖАЛ
Човјек се учи и научи
И да воли,
И да губи.
Када срце воли,
Лажу
Да их боли.
Али када губи,
Срце
Тада окрилати.
Распечати сузу
Згужвану
У шаци.
Изњедри и свине,
Облацима у нарјуче
Се врати!
