На реч ватра, невини свет
у очима звери се огледну
и сан праведника заувек неста
у жудњи за плодом спознаје.
Ево, ђавоља капијо!
Поверова у речи клеветника
жено, а у реч Господа посумња.
О, греха над гресима!
Тврдо је срце земље,
а ти први њен плод.
Из праха, Адаме, ниче,
и вратићеш се у шаку праха.
Помраченог ума у лудост
и безумље, мудрост ти утонула
Куд завет Богу погази, црни Адаме?
те ти срце, падом у грех, потамни.
И сну о вечном животу је дошао крај.
У врт Еденски повратка нема
спасења нема, ни књига чуда.
На капији раја херувими
и мач пламени на вечној стражи.
Дан: 1. јануар 2024.
Благословена -Здравка Пап
Верујем у снове
И нећу се помирити
Да ме срећа не препозна
У твом срцу које ми припада
Заиграћу у истини и лажи
И скакати са ивице провалије
И чекати да поново никнем
И покажем да сам преживела
Бројаћу дане нежности
Изманипулисане добротом
И пресвучене у зло и несрећу
У којима нема ни трунке среће
Покајаћу се више пута
И нестати са лица земље
У разним непогодама
И вратити са сунцем
Нећу се бојати
И крити од истине
И бићу благословена
Што сам се родила.!!!
Песма месеца: ДЕЦЕМБАР ’23 (Епска беседа)
Љубиша Војиновић-Мајсторовски
Писмо цару
Славни царе, Немањић Душане,
узех папир баш у ове дане,
да ти писмо историјско пишем,
и о свему да те информишем.
О, највећи међу великима,
цар си био јуначким Србима,
нашој браћи, поносним Грцима,
и још више, дрчним Бугарима!
Храбро срце и најтврђа вјеро,
с разлогом ти пише моје перо!
Твој дух, царе, Срби призивају,
и похвалне пјесме ти пјевају,
а пред твојим ликом се клањају,
и велико поштовање дају.
Балкан цио држао си царе,
док су твоје трубе и фанфаре,
окупљале чете витезова,
све од Уне до града Трнова.
У твоје си временске прилике,
ти имао врхунске ратнике,
ђе си хтио, са њима си стиза`,
и све ратне побједе наниза`.
Ти си старе прописе обриса`,
а онда си свој закон написа`,
па те и Бог лијепо погледа,
у свом царству завео си реда!
Поштено си правду дијелио,
за душмане страх и трепет био,
а твој топуз, кад се на њих свали,
сви би они на кољена пали,
зато су ти и надимак дали,
и за силног цара те прозвали!
Латинима ти си много смета`,
па њихова лукавост проклета,
отров ти је сипала у чашу,
и тад пропаст започела нашу!
С твојом смрћу несрећа нам дође,
по злу тада, све Србима пође,
јер, неслога у кућу нам бану,
те повуче, свак` на своју страну.
Настави са читањем “Песма месеца: ДЕЦЕМБАР ’23 (Епска беседа)”