Добродошли!
ЛОПОВЛУК
Срео је старца далеког времена,
носио је оловне године, мучила га туђа срамота,
није могао да схвати, како се то може,
у лице лагати?
Залутао од некуд, где лажи нема,
није ишао даље.
Плашио се да не сретне неког,
како срећу пере његовим именом.
Брезо моја
висока и витка,
јездиш под
облаке сама.
Носиш са собом
лепоту сунца,
развила си ресе,
ђердани висе,
лахор њише гране,
са птицама се дружиш
и разносиш музику сунца.
Играш и певаш,
кишне капи
су ти дирке,
музика се чује,
цвеће цвета
и опија душу
искрену и чисту.
Utihnuće u meni svaki deo moje boli
i zemlji ću telo u miraz da predam,
harfom snenom odsviraće pesmu
onu meku, za nas dvoje.
Sa druge je strane bolje mesto
tamo me u ludoj noći potraži,
ispod crne zemlje, mokrih gora,
sniva duša moja.
Kada se zvono u podnevlje javi
nemoj me suzama svojim kvasiti
no samo mi ime dobro upamti,
mrtvog da me u život vratiš.
Ružu rujnu na pokop mi stavi
da na tebe sve zamiriše,
tužne boli, gorke soli,
mrtvav dane brojim.
Божица Везмар, Зубин Поток
ЉУБАВ
Љубав не бира године
Не мери време
Не пита
за разлике
Бојиш се
Волиш је
Носе те ветрови
Пролазе дани
Мислиш
Остајете сами
Дође
Загрли те
Љуби
Воли те
Онда се пробудиш
Очаран
Лепотом и смехом
Ниси погрешио
Срећан си због ње
Она
Воли те
Настави са читањем “ЉУБАВ – Божица Везмар”
Бежала сам
од тебе
и нисам знала
да бежим од себе.
Бежала сам
у пролеће и цвеће
да се напијем среће.
Бежала сам у таму
да дохватим звезде,
ходала сам над понором
по разапетој жици
и нисам знала
да ли ће пући
или ћу се сурвати
на стење,
или ћу неким чудом
одржати равнотежу.
Бежим и даље
од тебе и мене
између неба и земље.