Nemoj u predvorju
tvog srca
da zakuca
žila kucavica,
ne daj joj
da te muči
i tvoj glas
niko neće čuti.
Sakrij se na planeti,
tamo ljubavi nema,
okreću se zupčanici,
roboti slušaju
šta im se kaže,
nema sreće,
ni plača,
suze skrivene
u mašini ćute.
Pogledaj oko sebe
Настави са читањем “Nemoj u predvorju – Zdravka Pap”
Месец: фебруар 2023.
СТО ЈЕДНА РУЖА – Бојана Бојић – Промоција књиге КЦК & ПоезијаСРБ
Видео снимак Славиша Паунковић
У Белој сали КЦК 27. фебруара 2023. године у 19:00 сати одржана је промоција књиге Бојане Бојић у издању Удружења песника Србије ПоезијаСРБ. У промоцији су учествовати, проф. др Биљана Селеша, писац рецензије, проф. Владица Радојевић, Љубодраг Обрадовић као издавач књиге, Немања Петронијевић – драмски уредник КЦК. Промоцију је осмислила и водила Јелена Ђорђевић, уредник КЦК. Владица Радојевић је оплеменио ово прелепо поетско вече музиком на гитари, а Марко Вишњић из КЦК га је технички реализовао.
Сто једна ружа
Бисерна огрлица око врата,
твоја рука око мога струка,
на мени хаљина од злата.
Локнаста коса плаве боје,
и твоје очи црне на мени стоје.
Парфем Коко Шанела
на теби кошуља бела,
кармин црвене боје
и те нежне усне твоје.
Твој парфем Тома Форда ,
Сако – јарко борда.
Минђуше дају дијамантску моћ
већ је ноћ.
На столу француско вино.
Фино.
Сто једна ружа и једна лала
у твојој руци моја рука мала.
Нежно ме гледаш, ником ме
не даш.
Пољупци као хани,
кажем ти чекај стани.
Одмах се створи осмех твој,
волим те, једини мој.
Већ ме хвата трема.
Кажеш: Зажмури…
Нешто ти се лепо спрема.
Отворих очи своје.
Испред мене
једино моје и прстен од кристала.
Рекла сам: Да.
Твоја сам ружа мала.
Zrno u moru
Pjesmo moja ne napisana slovo po slovo ti kujem. Kao pletilja ona stara noć od jutra ne razlikujem. Olovo topim, suzom hladim kao vajar kip svoj-od duše te pravim. Pjesmo moja moj klasu gledam te dok budna sniš, o Radosti tebi pričaću prije oluje da mi zriš. Ako si prije mene rođena , slugom da me zoveš svojom ,kom je Hera sad potrebna,pod zaleđenom vodom. Ebanovina ti postelja da mi te dan ne vidi. Pjesmo moja spavaš li? Edželu moj u njedrima skriven, od sebe te stvori tiho spavj mi noćas ne pokriven u Moru zrno je niklo.
ЛАДОЛЕЖ – Душан Комазец
У поноћ, блудни месец попио наше поље!
И реку, коју боји срмено-златним везом,
док радознале звезде хитају брже-боље
да чују, како ветар игра се с нежном брезом.
С врх моћног храста сова погледом пара тмину!
Нигде никога нема, само несташне сене
с крошњама рујним плешу, ал’ их облаци мину,
баш као хујно време отужне успомене.
Кроз стари прозор вири, окно милује челом
старица крхког стаса. Мами већ безброј лета
„трагове изгубљене”. Плаче над белим велом
и „спремом” девојачком. Мори је судба клета!
Вољена беше, али због пет-шест хитрих ата,
плодне кулачке земље, чудесног виногорја,
баш сваке ноћи гледа како звездана јата
раздрагана се друже и маме „праскозорја”!
„Он” је минувши нагло однео мамне снове,
најлепше успомене, икону Славског свеца!
Остале су јој чежње што сетном реком плове,
весели жагор, којим бројна комшијска деца…
Чује се галоп коња, чежња зри неизмерна!
Бол с тугом овенчана, мине, „ведрине сита”.
Све је тихнуло нагло, јер душа бона, смерна
као ладолеж нежни, спокојнo, к’ небу хита!
ЧОВЕК – Здравка Пап
ЧОВЕК
Све ће зоре пробудити таму
и човек ће шешир ставити на главу
и кренути у сусрет својеглавости
и истини коју чува за друге.
Сакриће се у мислима својим
и постаће човек без имало стида
и рећи ће у лице све што мисли.
Изаћи ће пред гомилу људи
и говором пробудити савест
и прислонити разум уз човека
и сабрати оно што му одговара.
Никад ником он признати неће
сујета и туга да је његов израз
и да не зна како да остане читав
И љагу да спере са лица.
Настави са читањем “ЧОВЕК – Здравка Пап”
MAJKA
Majka je verovala
da bog
postoji
I bog je verovao
da majke
ima
Pronašla sam rupu
u
vremenu
Ko zaklanja prolaz strahovima,
mama?
ЗАВЕТ РЕТКОЈ ПТИЦИ – Сандра Сања Мајра Миладиновић
ЗАВЕТ РЕТКОЈ ПТИЦИ
И шта би могла да ти кажем
Ти птицо драга предивног гласа
Сем да си моја рођена душа
Бисера зрно у мору спаса!
А чекала сам те годинама
Није те била ко ветра даха
Кад усред лета спарина бане
А жедна земља пуца од страха!
Што баш сад слете ниоткуда
Кад суза престаде да се нада
Даде ми трептај срцу што заста
Знам бејах грешна души што страда?!
Ти и не питаш како ћу даље
И знам већ спремаш крила за лет
А што па да ти сада не признам
Вртлог је страсти мој прави свет!
Док играм игру бурнога мора
Ватрене стреле около лете
Анђеле питам као и тебе
Зар вечно остах несташно дете!?
Дај пусти перо чаробно једно
Не би ли збиља остала навек
Јер чекала сам те годинама
Трептају срца, ти си мој завет!
Настави са читањем “ЗАВЕТ РЕТКОЈ ПТИЦИ – Сандра Сања Мајра Миладиновић”
НЕКЕ ПЕСМЕ НЕЋЕ ПРЕЖИВЕТИ – Љиљана Тамбурић
НЕКЕ ПЕСМЕ НЕЋЕ ПРЕЖИВЕТИ
Неке ће се песме кроз снопове светла
провлачити као свици кроз пшеницу
миловаће класје топлим дахом лета
личиће на златну меку плетеницу.
Неке ће се песме рађати ко деца
уз јауке болне руке што их пише
порођајни крици даље од месеца
од свемирског јеха одјекнуће више.
Неке ће се песме певати уз кишу
и звучаће као дивна химна среће
у другим ће тужне риме да се бришу
док на одру дана већ се гасе свеће.
Неке ће се песме у књигама наћи
од њих ће се плести нежни руковети
друге ће ко сунце на западу заћи
изгубљене негде, неће преживети.
Љиљана Тамбурић
ЖУПЉАНИ ЗА НЕЗАБОРАВ – КЦК
Video – Slaviša Paunković – Kulturna dešavanja Kruševac
У Белој сали је одржано ЖУПСКО ВЕЧЕ У ЧАРАПАНИЈИ и приказана је књига
ЖУПЉАНИ ЗА НЕЗАБОРАВ аутора Живомира Миленковића Жиће.
Пред пуном Белом салом наступили су поред аутора и гости из Жупе: Миодраг Шароњић, Гвозден Ђолић и Драгић Тодић.
У програму су још учествовали: Љубица Петковић, др Радомир Биочанин и Миланка Стевановић.
Настави са читањем “ЖУПЉАНИ ЗА НЕЗАБОРАВ – КЦК”
ОМАЖ – Милета Пршић
Милета Пршић је рођен у Треботину 1952. године, а преминуо је 20.02.2023. године у 71. години живота.
Радио је у КПЗ Крушевац. као секретар КУД-у Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице све до одласка у пензију.
Био је и активни члан КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице у фолклорној секцији где је припремио многе игре млађих категорија, а активно је изграо фолклорне игре у омладниској категори. Такође је био активан и у драмској секцији где је припремио сценографије за бројне драмске представе. Водио је целокупну технику КУД-а: појачало, осветлеље, фактички је све за успешне наступе КУД-а Вук Караџић било у његовим рукама.
Био је сарадник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ.
