СТО ЈЕДНА РУЖА – Бојана Бојић – Промоција књиге КЦК & ПоезијаСРБ

Rating: 10.00/10. From 3 votes.
Please wait…

Видео снимак Славиша Паунковић

У Белој сали КЦК 27. фебруара 2023. године у 19:00 сати одржана је промоција књиге Бојане Бојић у издању Удружења песника Србије ПоезијаСРБ. У промоцији су учествовати, проф. др Биљана Селеша, писац рецензије, проф. Владица Радојевић, Љубодраг Обрадовић као издавач књиге, Немања Петронијевић – драмски уредник КЦК. Промоцију је осмислила и водила Јелена Ђорђевић, уредник КЦК. Владица Радојевић је оплеменио ово прелепо поетско вече музиком на гитари, а Марко Вишњић из КЦК га је технички реализовао.


Сто једна ружа

Бисерна огрлица око врата,
твоја рука око мога струка,
на мени хаљина од злата.

Локнаста коса плаве боје,
и твоје очи црне на мени стоје.

Парфем Коко Шанела
на теби кошуља бела,
кармин црвене боје
и те нежне усне твоје.

Твој парфем Тома Форда ,
Сако – јарко борда.

Минђуше дају дијамантску моћ
већ је ноћ.
На столу француско вино.
Фино.
Сто једна ружа и једна лала
у твојој руци моја рука мала.

Нежно ме гледаш, ником ме
не даш.
Пољупци као хани,
кажем ти чекај стани.

Одмах се створи осмех твој,
волим те, једини мој.

Већ ме хвата трема.
Кажеш: Зажмури…
Нешто ти се лепо спрема.
Отворих очи своје.
Испред мене
једино моје и прстен од кристала.
Рекла сам: Да.
Твоја сам ружа мала.

© Бојана Бојић

Будванска балерина

Таласи океана
воћкице с грана,
јагодице поред пута,
твоје срце сада лута,
по свим одајама срца, душе,
снови никад неће да се сруше .
Наш је сан кад свиће дан
да будемо поред  Јована,
и питање гласи океана таласи
шта је његова највећа срећица,
да су мама и тата лепши
и од бисера врећица
и да је мама ружа која никад не вене
и да тату воле очи једне жене.
Да је лепша од виолине, мандолине и
будванске балерине.

© Бојана Бојић

Песма љубави каже да је љубав заиста песма – Биљана Солеша
Песничка збирка „Сто једна ружа“ садржи укупно 48 лирских љубавних песама, које су повезане једном централном темом и мотивом, а то је љубавна срећа лирског субјекта. Тематски веома сличне, ове су песме о првим младалачким љубавима, немирима, сновима, срећи и жељи да такви тренуци вечито трају. Атмосферу љубавног, емотивног заноса ауторка доноси укрштањем и смењивањем мотива женске и мушке лепоте, сусрета, природних лепота. То је љубав у којој су активирана сва човекова чула: додири, мириси, укус, вид, слух. Она има своју мелодију, која прераста у мелодију душе, она мирише на јоргован, лале, љубичице и руже, нежна попут пахуље, опојна као вино, бескрајна као море и океан, носи лирског субјекта у рајска пространства спокоја, среће, радости и идиличних снова о будућности. Ово није љубав која се чека, због које се стрепи у неизвесности, љубав коју нагриза чежња и страх од одбијања. Ауторка стиховима даје призоре свих оних тренутака о којима се сања, за којима се дуго чезне и човекове жеље да се овековече. У том смислу честа су понављања мотива, сећања, снови о љубави јачој, чвршћој и вечној. Ова љубав је можда слепа за вечите бриге човековог света. Али није слепа за данас занемарене природне лепоте, те познаје говор цвећа чијим мирисом описује осећања. Она познаје чаролију ћутања под ноћним озвезданим небом. Њу не условљава и не доноси романтично место или град. Било где да је на свету, човек је са собом носи и у свему види своју љубав. Отуда преовладавају идилични тонови, што није често у љубавној поезији, као што и љубавна срећа није тако честа поетска инспирација. То је поезија младости, првих заљубљивања, првих, заносних доживљаја среће, који сами своје стихове кроје. Слободна форма стиха, за коју се ауторка најчешће опредељује, допушта стваралачки замах у настојању да се песмом о љубави каже да је љубав заиста песма.

Проф. др. Биљана Солеша

О аутору

Бојана Бојић, рођена 19.11.2004. године у Прокупљу. Родно место је Чучале надомак Блаца. Живи у Крушевцу где и похађа школу. Основну школу је похађала у Блацу. Као одличан ђак одлучује да упише Медицинску школу у Крушевцу. Прву песму је написала у другом разреду основне школе, где јој је већ од тада била жеља да постане песникиња. У другој години средње школе, инспирисана првом љубављу поново почиње да пише поезију. Активно пише и објављује своју прву збирку песама под називом “Сто једна ружа”.

Љубодраг Обрадовић, дипл. ецц.

СТО ЈЕДНА РУЖА – Бојана Бојић

Кад неко има 19 година о чему ће писати, до о љубави?

Да, Бојана Бојић је у првој песничкој збирци СТО ЈЕДНА РУЖА, за коју је издавач било Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, објавила 48 љубавних песма.

Све песме су, како у својој рецензија записа проф. др.  Биљана Солеша: “Тематски веома сличне, ове су песме о првим младалачким љубавима, немирима, сновима, срећи и жељи да такви тренуци вечито трају”.

Ја сам у овој књизи издвојио песму Будванска балерина и посебно стих:
“Таласи океана
воћкице с грана,
јагодице поред пута,
твоје срце сада лута,
по свим одајама срца, душе,
снови никад неће да се сруше”

као песничку имагинацију једног доживљаја са летовања која у себи носи сва надања ауторке да се снови остварују и да је срећа достижна…

Ред је да Вас као издавач упознам ко је допринео да књига буде баш оваква какву је видите пред собом:

ИЗДАВАЧ:

Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ
Крушевац, Цара Лазара 142

За удружење: Љубодраг Обрадовић

Уредник књиге: Бојана Бојић

Лектура: Бојана Бојић

Рецензија: Проф. др. Биљана Солеша

Дизајн корица: Бојана Бојић

Дизајн знака *ПоезијаСРБ*: Зорица Бркић

Припрема за штампу: Љубодраг Обрадовић

Штампа: СаТЦИП – Врњачка Бања

Тираж: 100 примерака

Посебно ми је драго, што је Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ издавач прве књиге ове младе песникиње и надамо се да ће она тај пут успешно наставити…

Јер, пред њом је сво време света, да у својим песмама спозна све истине пролазности, па и ону коју је у својој поезији записао познати песник Тин Ујевић:

“како је тешко бити сам,
и бити стар, а бити млад!“

Бојани желим још доста књига, јер најважније је корачити тим путем књижевног стваралаштва, а она је свој почетни корак учинила овом својом првом књигом.

Љубодраг Обрадовић

 

 

(Прочитано: 144 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 739.712 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif