Добродошли!
Откључај ми врата
Откључај ми врата и поведи ме
на пут прави звездо моја северњачо
на право место ме остави.
Својим погледом си ме усмеравала
и сведочила моме путу
откључај ми своја врата
Не гледај ме забринуту
као да сам у бунар пала
и немогу да изађем
Засијај звездо северњачо
у твоме сјају да се снађем
ти си мој животни дах
У коме сабирам мисли
руше се предходна сећања
испод настрешнице жута ружа виси
Da li negde još postoji nada,
da l` će sunce ponovo da sija,
zašto s` neba jedna zvezda pada,
mome srcu možda najmilija?
Da li negde još postoji nada?
Da l` će iskra goru da zapali,
ako padne međ` sokole mlade,
da l` će neko za ptiće da žali,
da l` za ljudskost još imade nade?
Da l` će iskra goru da zapali?
Da l` bi čovek međ` ljudima bio,
ako štitiš nejakog od bede,
da l` bi sa njim hleba podelio,
ako nema jadan šta da jede?
Da l` bi čovek međ` ljudima bio?
Da li Bože još nada postoji,
što nam zlotvor bez milosti sudi,
zašto dušman život da nam kroji,
zašto nismo samo dobri ljudi?
Da li Bože još nada postoji?
autor
Jovica. N. Đorđević