Јануарске ноћи – Јована Марковић


Јануарске ноћи


Опрезно корачај улицама града
у коме си вoлeо небо боје зиме,
јер твоји су кораци најава да страда
душа, постојање, једне песме риме.

Чије ли ћеш име тражити у снегу,
кад ти се самоћа под кожу увуче?
Постоји ли кајање што не штети егу,
ил’ је его онај што савест дотуче?

Опрезно корачај, јер можда налетиш
на све пале звезде што скривају бит.
Можда ће ти једна помоћ’ да се сетиш
да умеш да волиш. Да то није мит.

Згрлиће те налети јануарског мраза,
а једино застаћеш због привида сене,
у трену кад ветар бојом мога гласа
упита те да ли заборављаш мене.

Можда ћеш ме срести.
Настави са читањем “Јануарске ноћи – Јована Марковић”

TRAG OD VINA – Jasmina Dimitrijević


TRAG OD VINA


Na haljini staroj bledi trag još stoji,
gde kapljica vina prsnula je jedna.
Ta crvena mrlja godine mi boji,
tad sam bila mlada, nevina i čedna.

Dopuštala mladost da je srce vodi,
pijana sam bila od sreće, il vina.
Gledala u oko što ko melem godi,
vezala nas ljubav, nada, il sudbina.

Plesala je mladost, sve do zore rane,
uz sanjive zvuke, božanskoga mira.
Molili smo jutro da još ne osvane,
dok je tekla ljubav kraj starog klavira.

Sa setom se pitam gde nestade nada,
dok srebrne niti spavaju u kosi?
Gde je onaj zanos i naivnost mlada,
gde nestade vreme što snove donosi?

Još haljinu čuvam, zbog fleke od vina,
sasušena mrlja s prošlošću me spaja.
Čujem iz nje zvuke setnih violina,
sa tugom   se sećam obećanog raja.
Настави са читањем “TRAG OD VINA – Jasmina Dimitrijević”

Песма о вину – Бранко Ћировић-Ћиро


Песма о вину

 
Пијем вино
И ракију шљиву
И помало
Купам се у пиву
Певам добро
Још ме грло служи
Тражим неког
Да се са мном дружи
Да пијемо
Да се веселимо
И да ником
Зло не пожелимо
Да пружимо
Сваком братску руку
Нек се чаше
Чукају и туку
Нек се песма
Ори усред ноћи
Кад се добро
Накрешемо пића
Кајање ће
Испред зоре доћи
Од кајања нема вајде роде
За то пијмо
Вино место воде
Јер је живот
Исувуше кратак
И тако ће
Без везе да оде

Уз вино се
И воли и плаче
Уз вино се
Осећамо јаче
Док је Срба
И српскога рода
Гајиће се лоза
Правиће се вино
И пити ко вода. Настави са читањем “Песма о вину – Бранко Ћировић-Ћиро”

Тајна – Боривоје Бора Видојковић


Тајна

Отвараш ми врата ноћас
У љубави и вину тражиш спас
Доведе ме до постеље смело
Утеху тражи твоје врело тело.

Уз вино и љубав дамари бију
Чаша уз чашу усне се вију
Љубав у нама дуго већ тиња
Вино и страст гасе свитања.

Црно вино и пољупци
Нестадосмо у прилици
Границе се избрисаше
Разуми се помутише.

Моје усне твоја недра
Твоје руке моја бедра
Све ће сутра другачије бити
Нашу тајну ми морамо скрити.

Победише осећања разум неста
Заборависмо ноћас наша места
Уздахе моје пољупци скрише
Усне твоје дрхтаје смирише.

И још једном пуне чаше
Да оперу грехе наше
Вино мути вино бистри
Осташе нам греси исти.

Настави са читањем “Тајна – Боривоје Бора Видојковић”

ШАХ-МАТ – Сара Вукосављевић

ШАХ-МАТ

 

Шах и љубав
никада нису могли заједно.Игра је проста
хладна
и отресита,
направљена од кукавичлука,
компетентности,
и губитка.
Шах и љубав
никада нису могли заједно
и не иду у пару,
за љубав треба нежности,
сазвежђа и снова.
за игру, снаге
и чаша вина нова.Шах и љубав
никада нису могли заједно.
И не постоји ни један
краљ или коњаник,
црно или бело поље
на ком љубав стаје
и пушта своје боје.

И нема Даминог гамбита
ни борбе полова,
јер шах и љубав
никако не иду заједно.

А опет си у мојим мислима играо,
по пољима и деловима мозга,
по табли супарничких боја,
и горећи од жеље да те шватим,
угасила сам себе
и изгубила свој шах-мат.
Настави са читањем “ШАХ-МАТ – Сара Вукосављевић”