Pila sam bol
izgrižena lažima
i zamotana u strah
sa licem bez zuba
i otrovom u duši.
Pila sam bol
iza rešetaka
zaključana u sebi
i polivena benzinom
i čekala da izgorim.
Pila sam bol
u grlu nosila kost
koju nisam mogla
iščupati iz srca.
Pila sam bol
zatrovana željom
da raširim krila
i ispunim obećanja.
Pila sam bol
pretočena u nadu
u istini da živim
i laži da se čuvam.
Дан: 26. фебруар 2023.
СМЕЈ СЕ – Љубодраг Обрадовић – Стихове говори Лидија Ужаревић
СМЕЈ СЕ
Смеј се,
док стојим
у тишини без дна,
а река односи
ваздух мисли у
космос?
Смеј се.
Желим твој смех,
ко земља сунце.
Смеј се.
Волим твој глас,
поругу из језика,
мача без сјаја.
Смеј се.
Убиј ме.
Хоћу ту смрт,
ко огањ суво дрво.
Смеј се.
Ко вода ватру,
угаси ми пепео снова
и иди на југ. Настави са читањем “СМЕЈ СЕ – Љубодраг Обрадовић – Стихове говори Лидија Ужаревић”
РАЗВИГОРАЦ – Мирослав Мића Живановић
м
РАЗВИГОРАЦ
Прошетао развигорац
од Мораве до Пањака
од врбака до врбака
па кроз село
од сокака до сокака
Да развије шевтелије
развигори да процвета
да месецу пут покаже
и да звезде намигуше
младенцима оклевета
По седој ми бради вршља
тражи претке броји лета
сам се служи и не пита
чини му се да све види
А ја, ћутим, не говорим
нит говорим нит роморим
не смем уста да отворим
чини ми се заплакаћу
Северац се уселио
усред груди па ми прети
неда душу да огрејем
ко да ми се живот свети
Кад помисилим на године
и кад почнем да их бројим
чини ми се да не дишем
као да и не постојим
Кад је било кад је прошло
шта сам био а шта сада
развигорцу добро дошло
прави шалу од мог јада
Помало ми све то смета
и ако смо стари знанци
далеко смо ко два света
и гледамо као странци
Он одлази па се враћа
свуд завири не залута
моја стаза све је краћа
скоро сам на крају пута
Настави са читањем “РАЗВИГОРАЦ – Мирослав Мића Живановић”