
ЗАВЕТ РЕТКОЈ ПТИЦИ
И шта би могла да ти кажем
Ти птицо драга предивног гласа
Сем да си моја рођена душа
Бисера зрно у мору спаса!
А чекала сам те годинама
Није те била ко ветра даха
Кад усред лета спарина бане
А жедна земља пуца од страха!
Што баш сад слете ниоткуда
Кад суза престаде да се нада
Даде ми трептај срцу што заста
Знам бејах грешна души што страда?!
Ти и не питаш како ћу даље
И знам већ спремаш крила за лет
А што па да ти сада не признам
Вртлог је страсти мој прави свет!
Док играм игру бурнога мора
Ватрене стреле около лете
Анђеле питам као и тебе
Зар вечно остах несташно дете!?
Дај пусти перо чаробно једно
Не би ли збиља остала навек
Јер чекала сам те годинама
Трептају срца, ти си мој завет!
Настави са читањем “ЗАВЕТ РЕТКОЈ ПТИЦИ – Сандра Сања Мајра Миладиновић”


