ЗАВЕТ РЕТКОЈ ПТИЦИ – Сандра Сања Мајра Миладиновић

ЗАВЕТ РЕТКОЈ ПТИЦИ

И шта би могла да ти кажем
Ти птицо драга предивног гласа
Сем да си моја рођена душа
Бисера зрно у мору спаса!

А чекала сам те годинама
Није те била ко ветра даха
Кад усред лета спарина бане
А жедна земља пуца од страха!

Што баш сад слете ниоткуда
Кад суза престаде да се нада
Даде ми трептај срцу што  заста
Знам бејах грешна души што страда?!

Ти и не питаш како ћу даље
И знам већ спремаш крила за лет
А што па да ти сада не признам
Вртлог је страсти мој прави свет!

Док играм игру бурнога мора
Ватрене стреле около лете
Анђеле питам као и тебе
Зар вечно остах несташно дете!?

Дај пусти перо чаробно једно
Не би ли  збиља остала навек
Јер чекала сам те годинама
Трептају срца, ти си мој завет!

© Сандра Сања Мајра Миладиновић