Категорија: Bojana Bojić

СРЦЕ ТОПЛИЦЕ – Бојана Бојић

СРЦЕ ТОПЛИЦЕ

Света земљо српска
Топлицо моја,
венац твој је српских боја,
ти си моја Домовина,
мој хлеб бели, чаша вина.

Топлица је моја мајка,
српски понос,
српски род,
као свети
апостолски тихи ход.

Ој Топлицо мати моја,
мене храни земља твоја,
плодови и српска шљива
и храст свети, житна њива.

И крст што је над црквом се свио
Бог је за нас увек свети био.
Бог нам даде цркву
Вартоломеја и Варнаве,
да је сви Срби увек славе.

За моје село Чучале
и српске су војске знале…
Ту и беше Маркова стопа,
где стајаше и два топа,
ту се српска битка била
Топлица је наша сила.
Настави са читањем “СРЦЕ ТОПЛИЦЕ – Бојана Бојић”

Шампањски  пољубац – Бојана  Бојић


Шампањски  пољубац

Нека емоције у теби
пробуде стихови ови,
да осетиш додир
мојих усана,
укус  шампањског вина.

Љубав боли,
Али воли,
онако како ти само умеш,
или склопи очи
ако то не разумеш.

Да те љуби моја  бол
да те чежња обгрли,
да заживи моја прича
у срцу твоме.

Да испливају сећања
да оживе успомене,
па нек ме боли,
срце те моје, искрено воли.

Настави са читањем “Шампањски  пољубац – Бојана  Бојић”

СТО ЈЕДНА РУЖА – Бојана Бојић – Промоција књиге КЦК & ПоезијаСРБ

Видео снимак Славиша Паунковић

У Белој сали КЦК 27. фебруара 2023. године у 19:00 сати одржана је промоција књиге Бојане Бојић у издању Удружења песника Србије ПоезијаСРБ. У промоцији су учествовати, проф. др Биљана Селеша, писац рецензије, проф. Владица Радојевић, Љубодраг Обрадовић као издавач књиге, Немања Петронијевић – драмски уредник КЦК. Промоцију је осмислила и водила Јелена Ђорђевић, уредник КЦК. Владица Радојевић је оплеменио ово прелепо поетско вече музиком на гитари, а Марко Вишњић из КЦК га је технички реализовао.


Сто једна ружа

Бисерна огрлица око врата,
твоја рука око мога струка,
на мени хаљина од злата.

Локнаста коса плаве боје,
и твоје очи црне на мени стоје.

Парфем Коко Шанела
на теби кошуља бела,
кармин црвене боје
и те нежне усне твоје.

Твој парфем Тома Форда ,
Сако – јарко борда.

Минђуше дају дијамантску моћ
већ је ноћ.
На столу француско вино.
Фино.
Сто једна ружа и једна лала
у твојој руци моја рука мала.

Нежно ме гледаш, ником ме
не даш.
Пољупци као хани,
кажем ти чекај стани.

Одмах се створи осмех твој,
волим те, једини мој.

Већ ме хвата трема.
Кажеш: Зажмури…
Нешто ти се лепо спрема.
Отворих очи своје.
Испред мене
једино моје и прстен од кристала.
Рекла сам: Да.
Твоја сам ружа мала.