Добродошли!
Pred san dojmio me
šapat trave što se kao val
ulijeva u bolničku sobu
Ne znam zašto ga
ne željeh pokositi
niti utišati niti zašto se sjetih
ljubavnog pisma
od prije mnogo godina
kojeg je u jednoj
od zaboravljenih ladica
izbrusilo beznađe
U nedostatku cigareta
i u navali glasne tišine
među bijelim zidovima
melankolično ga ispratih
među zvjezde
da ozvuče te nenapojene
jalove priče
Настави са читањем “UZ NIJANSE BEZBOJNE INFUZIJE – Mirko Popović”
Улазим у ципеле заљубљене жене
и умирем
у мору немира.
Све што сам купила у овом животу
платила сам са много труда и болова.
У ципелама заљубљене жене
пролазим поред гробова војника
и мислим
тешко на тој земљи која заборавља великане
и на њиховим гробовима
само лишће приче говори.
Улазим у ципеле заљубљене жене
и излазим из своје коже.
СА ИСТОКА НА ЗАПАД
Са истока на запад,
са камена на камен,
плове снови,
за живот неки бољи.
Плове наде,
срце пева баладе,
а занос ми фали,
да искру запалим,
која мења свет.
Настави са читањем “СА ИСТОКА НА ЗАПАД – Љубодраг Обрадовић”
У Клубу КЦК је 13.10.2011. године одржан ПЕСНИЧКИ МАРАТОН КЦК 2011, као саставни део сајма књига и издаваштва Расинског округа на коме је наступило укупно 56 песника. На самом почетку представили су се са по једном песмом чланови жирија у саставу: Бора Благојевић – председник, Јелена Протић-Петронијевић, Томислав Милетић, Ђорђе Петковић и Љубодраг Обрадовић. Затим је у такмичарском делу наступио 51 песник, а на крају је жири у прогласио најбоље.
Победник ПЕСНИЧКОГ МАРАТОНА КЦК 2011 је млада и талентована песникиња Марина Живковић из Крушевца-Алексинца која је осим дипломе и књига добила и право на песничку промоцију у Културном центру Крушевац. Другу награду су равноправно подели Ана Бербаков из Крушевца, Ратко Белић из Суботице и Марија Миладиновић из Ћуприје, а трећу: Србобран Матић из Алексинца, Теодора Лазић из Крушевца и Мила Марковић из Параћина. Специјалне награде су добили Вељко Стамболија из Крушевца, Дарко Хабазин из Београда и Ива Баштовановић из Крушевца. А венредно признање ПОЕТА ПРИМУС Јухорског ока добио је Сабах Ал Зубеиди из Ирака (сада живи и пише у Београду).
Победник ПЕСНИЧКОГ МАРАТОНА КЦК 2011 Марина Живковић
прима награду од председника жирија Боре Благојевића
На самом почетку манифестације песници који се такмиче могли су да чују чланове жирија (Бора Благојевић – председник, Јелена Протић-Петронијевић, Томислав Милетић, Ђорђе Петковић и Љубодраг Обрадовић) који су представили су се са по једном песмом. Да знају ко их оцењује…
Враћају се односећи дио мене
долазе да опет оду и да се врате
да ме сјећају
однесу неки траг
случајно заостао
исперу ријечи
изгубљеног листа
истргнутог из књиге живота.
И падају. Падају дуго
без престанка добујући
по уморној души
мијешајући се са
затомљеним сузама
сртаха
очаја
предаје
остављајући за собом
поплаву коју не држе
покидане бране.
Септембар пролази,
проћи ће и његове кише
остаће мокре улице
невидљивих корака
опустошеног срца
које лута септембарским
пејзажом насликаним бојама
умирућег љета
осликано сузама небеских сликара
у одорама бијелих Анђела.
БОГУ
Милијарде милијарди светлосних година
бесконачост су…
или, безпросторност- негација простора.
Милијарде милијарди година
вечност су…
или, безвременост -негација времена.
Занесен својим неразумљивим стварањем негација
плановима и судбинама свих нас
заборавио си безименог човека
са осећањима, радостима, болом, страховима….
у једном трену неважном и непостојећем за Тебе.
Оставио си га негде у негацији простора
на почетку, у средини, на крају
или у некој забити васионе где су звезде угашене
одавно, ко зна када ?
Одредио си му судбину, направио планове…
Након тога… након тога удахнуо си му живот
уз то и душу… и заборавио га.
Казнио си га заборавом, без помиловања
испаштање грехова седам генерација предака.
Тамница за њега, за његове грехе
нека буде у Твојим негацијама:
нећу тражити опроштај и милост.
Живот и здравље даруј праведним и невиним
нека све добије смисао у кратком трену вечности
тако ћу кроз њих постати бољи.
Нека буде Твоја и само Твоја воља,
каква буде
верујем у Тебе и само Теби,
Боже !
Дуле Пауновић
16.09.2021. год.
~ Darko Rašeta
Поштовани песници, драги посетиоци, Сада када се спремамо да обележимо 17. септембар, 9. рођендан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, подсетићемо Вас на стваралаштво наших преминулих чланова и сарадника, о којима смо писали у категорији ОМАЖ. Кликом на Име или Слику члана или сарадника, можете прочитати о сваком аутору! Или можете отворити заједнички линк ОМАЖ !
 |
 |
 Томислав Милетић |
 |
 |
 Борисав Бора Благојевић |
 Владимир Тасић |
|
 Радивоје Пацко Миладиновић |
 Давор Славнић |
Настави са читањем “Уочи 9. рођендана подсећамо ВАС на преминуле чланове и сараднике”
Garaža je zanimljivo mesto. Tu ljudi parkiraju svoj alter ego – automobil.
Na putu do ulaza tržnog centra čuo sam dve životne priče. Svaka je trajala samo po jednu rečenicu, nisu morale duže, jer su bile jasne.
Jedan poslovan čovek mahao je rukama kao profesionalni plivač u bazenu objašnjavajući svom sagovorniku: “Na najviše pozicije u firmi primaju najnesposobnije ljude.”
Druga priča je bila potpuno drugačija. Rečenica koja je prošla kroz moj slušni aparat oslikavala je ženski svet 21. veka: “Ne mogu stići danas, imam zakazano sređivanje noktiju.”
Dve osobe, dve priče koje su stale u dve rečenice, jedan svedok.
“Čašu meda jošt niko ne popi što je čašom žuči ne zagrči”. Neke mudrosti više ne možemo primeniti. Danas se do “meda” stiže drugačijim putem, a “žuč” je izgleda predodređena za one koji nisu blizu “košnice”.
Zrnu je hladno
i zove svog gospodara da ga okupi.
Platan stari
sa cipelama u zemlji.
Slavuj dovodi do praznih kontroverzi
sa vedrim nebom.
Negirajmo svoju ljubav
dok nas prvi poljubac ne povrijedi.
