Čardak

Nit’ sam tamo, niti ’vamo
Niti igde, niti nigde
Ni na zemlji, ni na nebu
Nit’ kolevci, nit’ pogrebu
 
Ja sam čardak koji nije
Ni na nebu ni na zemlji
Nit’ robujem, nit’ pripadam
Nit’ drugima, niti sebi
 
Te polazim, te dolazim
Vazdan spreman da odlazim
Niti vodim, nit’ sam vodjen
Skoro mrtav, jedva rođen
 
Ko će mene svojim zvati,
Ko mi može išta dati
Ko misao da mi shvati
I srž srca mi dohvati
 
Ja sam čardak koji nije
Ni na nebu ni na zemlji
Nit’ robujem, nit’ pripadam
Nit’ drugima niti sebi.

Настави са читањем “Čardak”

НОВЕ КЊИГЕ – ТАЈНЕ ИСКРЕНОГ ОСМЕХА – Миона Ђокић


Миона Ђокић (2002) кроз живот се бори са разним недаћама искреним осмехом. Несхваћена и у неким тренуцима угушена мислима које су јој све до сада биле заточене у глави. Захваљујући тим мислима које више ту не могу остати настаје њена прва књига. Ћутање је умело ноћима да је ломи и сузе би јој квасиле образе, нерадо изговарајући осећања одлучује да вас у свој свет тајни и мисли уведе кроз своју поезију…

 

Ових дана из штампе излази прва књига Мионе Ђокић. Прочитајте изводе из
књиге и рецензију пре свих

Будите пажљиви са својим поступцима,
не можете замислити колико неки
поступци могу повредити особу која
вас воли безусловно…

~ нисмо играчке ~

Љубав…

Реч са толико пуно значења. Реч која
стоји иза толико емоција. Без љубави
нема живота. Чак и док смо мали,
осећамо љубав према родитељима
и пријатељима. За човека је она саставни
део живота. Неки пак не разумеју
вредност љубави. Мисле људи, љубав се
заснима на новцу, скупим стварима и
аутомобилима. И нису ли ти људу заправо
жељни љубави? Без свих ових стври се
лако може остати, новац срећу не купује!
Срећу можемо пронаћи у љубави и љубав
у срећи. Љубав је у свима нама, без
обзира на боју косе, коже и очију, зато
што је љубав свима потребна.
Па можемо ли започети нову еру?

~ еру љубави ~


ТАЈНЕ ИСКРЕНОГ ОСМЕХА – Не долази само како би донео зиму мом лету, Љубодраг Обрадовић

Миона Ђокић, девојка 21 века, се у својој првој, пре свега, поетској књизи, одлучила да своје тајне мисли и размишљања стави на папир и своје искуство простре, као на тепиху, за све оне, који воле да читају… И определила се Миона да њен стил буде мало неуобичајен за поетско стваралаштво, одлучила се за цитате, кратке мисли и изреке.

У свом приказу ове књиге одмах на почетку Миона каже:

Нисам једина заслужна за настанак ових цитата… Многи од њих су настали захваљујући мени некада драгим особама које су ме повредиле, такође они лепи настали су уз велику љубав која је свакога дана све јача.

/Страна 63./

Можда је, у ствари, хтела рећи истину, да поезију у нама увек креира живот који живимо.  А каква ће то бити поезија, какве ће поуке у себи носити, клија још у свести аутора о сопственој срећи.

Ако те волим,

волећу те целим
својим срцем.
Нико на свету то
не мора да зна…

~ знамо ти и ја ~

/Страна 6./

Дакле, срећни аутори пишу оптимистичку поезију, а несрећни песимистичку. Да ли баш?

Затворила сам очи и замислила жељу.
Моја једина жеља је да те држим за руку
док шетамо градом, и онда када нас
изненади киша, трчимо до најближег
склоништа. Да гледам у твоје очи пуне
ватре, али не оне која би ме опекла, већ
оне која би ме грејала, баш као што
греје права љубав…

~ моје си сигурно место ~
/Страна 7./

Настави са читањем “НОВЕ КЊИГЕ – ТАЈНЕ ИСКРЕНОГ ОСМЕХА – Миона Ђокић”

КАДА УМРЕМ – Жељко Вељовић

КАДА УМРЕМ

Када ја једног дана умрем
Када кренем на пут којим морам
Немој да за мном венеш
Немој црно да оденеш

Немој завити црну мараму
Немој организовати сахрану
Немој за мном сузе проливати
Немој, само настави живети

Јер смрт није збогом
Само крочиш ногом
У неке друге универзуме
У неке друге димензије

Зашто плакати, зашто туговати
Кад ћемо се поново угледати
Хеј, пусти те топле сузе
Немој низ образ да ти пузе

Узалудне су, ништа неће променити
Ја ћу се свакако на друг свет одселити
Не дозволи да ти срце пати
Не очекуј да ти се ја вратим

Живи, као да нисам ни постојао у твоме свету
И не остављај на гробу цвеће у букету
Знаш, смрт у ствари  и не постоји
То је само сликање живота у другој боји

Настави са читањем “КАДА УМРЕМ – Жељко Вељовић”