Дан: 28. септембар 2021.

СВЕТИЊА – Душан Комазец

Ја сам она коју одавно сте хтели
још од памтивека, али нисте смели,
јер душа је моја с крстом овенчана
и с тајном причешћа.
Зашто ви охоли што прах доносите да обневидимо,
што бришете стазу страшног битисања
којом ми смо прошли прилазите крадом?

Добродошли у дом Свете Крсне славе
у коме се моли, целива и снива!
Јер свако ко пређе преко мога прага,
хлеб насушни проба са небеских њива
назива се братом, али упамтите :
Под мојим сте кровом!

О Исусе Христе Боже свемогући!
Пред иконом ви се прекрстили нисте,
већ бахато, као суци и џелати
у име неправде, под окриљем ноћи
отимате оно што дични праоци
у аманет нама давно оставише.

Зар вам није доста зулума и моћи,
кривде и неправде којом извористе
у очима кише?
Зар ваша душа на божур не мирише?
Не гледајте моје иконе и фреске
да не обневидите од њиховог сјаја!

Окрените се!
Видећете стазе бескрајне, небеске.
Пођите полако.
Трагови су ваши путеви безнађа,
а ми ћемо опет да би бољи никли
поћи стазом бола, трња и голготе,
па нека нас нема, или нек’ нас има!
На распеће ми смо одавно се свикли,
кад смо небу дали најлепше животе.

Ranjenik

Oko srca ‘zderan loj

Tu gde curi krv i gnoj

I sliva se uma znoj,

Ranjen bi’ kad beše boj.

 

Ni igle ni epruvete,

Ni lekari ni tablete

Ne mogu iscelit’ rane

Nit’ pomažu, niti brane.

 

Trauma, uboj, oteklina,

Podliv, rana, opeklina

Nije ovo bolnost tela,

Nego boli duša cela.

 

Duh rasparan, misli bole,

Tihe reči rane sole,

Zgrčen mišić srca trne

Duša hoće da posrne.

 

Kakva li je čudna nit,

Što nas goni živet’, bit’

I što telo spaja s umom,

Duh i mišić čudnom strunom

 

Krv i loj i gnoj i znoj

Iskra duše i dah moj

Sve zajedno čini spoj,

Gde se zbiva žestok boj.

 

Rana bića otvorena,

Pluća duha zatvorena,

Dal’ je sveta il’ nesveta

Cela duša je raspeta.

 

Ranjenik sam kroz dubine

I povređen do suštine,

Isceli mi duh i dušu

Oslobodi tesnu gušu

 

Hajde, hajde, dopri do me’

Gde se duh i kosti lome,

I dotakni dušu prstom

Duše Božji svojim krstom.