У ципелама заљубљене жене

Улазим у ципеле заљубљене жене
и умирем
у мору немира.

Све што сам купила у овом животу
Платила сам са много труда и болова.

У ципелама заљубљене жене
Пролазим поред гробова војника
и мислим
тешко на тој земљи која заборавља великане
и на њиховим гробовима
само лишће приче говори.

Улазим у ципеле заљубљене жене
и излазим из своје коже.

Настави са читањем “У ципелама заљубљене жене”

Десет чекори до прозорецот

Правам десет чекори до прозорецот

допирот на завесата

ми ја открива вистината

дождот ги љуби канделабрите.

Со десет чекори се враќам во постела

утре ме чека нов ден

со сончеви поздрави.

Трчање по ветерници

Таму сабјата ја сече наведнатата глава по сто пати

овде работникот не јаде од златна лажичка.

Таму зборот натоварен со емоции сите ги следи

овде на Ескими продаваме мраз.

Кај нас просекот во безбедна зона

просторот со насмевка го затвора.

Кај другите ноќта е бесконечна

додека часовникот на ѕидот

ја одржува во живот.

 

Настави са читањем “Трчање по ветерници”

Множење на среќата

Во долината

видов неоседлани коњи

со сребен сјај на гривите

и со двоглед го доближив

растојанието

меѓу два бакнежи.

Видов дека сакаат да ме грабнат

Настави са читањем “Множење на среќата”

Острво без обале

Ја сам острво без обале
овде исток и запад
се сунчају на истој страни.

У мом дворишту
пролеће долази са мирисом лала.

Деца из комшилуку цепају планину
они праве змајеве од ње.

Ја сам усамљено острво без обале
за добру песму
Треба ми само време и миран сан.

Изворот на среќата

Од дрвјата
не ја видовме шумата.
 
Од снегот
не го гледавме градот.
 
Со лостот на љубовта
си играа две неродени деца.
 
Некаде помеѓу е изворот на среќата.

smart

Додека не нè здоболи

На житото му студи
и го повикува својот стопан да го собере.
 
Чинарот си старее
со чевлите в земја.
 
Славејот води празни полемики
со ведрото небо.
 
Ајде да си ја негираме љубовта
додека не нè здоболи првиот бакнеж.
 

Танго на нерамен терен

Игравме танго на нерамен терен
и со лицето на мојата потпетица
ја згазивме куќата на вредните мравки.
Времето правеше сребрени кругови
и ги фрлаше во нашите коси,
а ние, летавме
со пеперутките во стомакот.
Има очи за кои вреди да се живее
има нешто во тие очи
од што може да се умре.
Танго на нерамен терен,
за кого ли ноќва тивко ми шепотиш?

ZABORAVILI SMO NA LJUBAV – Sanja Atanasovska

 

Zaboravili smo na ljubav

Zaboravili smo na ljubav
i sa suzama u očima
sami u ponoć
iskopali smo grob
jer nismo imali izbora.

Jednom su me pregazili vlakovi.

Htila sam imati dovoljno kruha
za sve duše gladne ljubavi.

© Sanja Atanasovska

Настави са читањем “ZABORAVILI SMO NA LJUBAV – Sanja Atanasovska”