Септембарске кише

 

Враћају се односећи дио мене
долазе да опет оду и да се врате
да ме сјећају
однесу неки траг
случајно заостао
исперу ријечи
изгубљеног листа
истргнутог из књиге живота.

И падају. Падају дуго
без престанка добујући
по уморној души
мијешајући се са
затомљеним сузама
сртаха
очаја
предаје
остављајући за собом
поплаву коју не држе
покидане бране.

Септембар пролази,
проћи ће и његове кише
остаће мокре улице
невидљивих корака
опустошеног срца
које лута септембарским
пејзажом насликаним бојама
умирућег љета
осликано сузама небеских сликара
у одорама бијелих Анђела.

БОГУ

БОГУ

Милијарде милијарди светлосних година

бесконачост су…

или, безпросторност- негација простора.

Милијарде милијарди година

вечност су…

или, безвременост -негација времена.

Занесен својим неразумљивим стварањем негација

плановима и судбинама свих нас

заборавио си безименог човека

са осећањима, радостима, болом, страховима….

у једном трену неважном и непостојећем за Тебе.

Оставио си га негде у негацији простора

на почетку, у средини, на крају

или у некој забити васионе где су звезде угашене

одавно, ко зна када ?

Одредио си му судбину, направио планове…

Након тога… након тога удахнуо си му живот

уз то и душу… и заборавио га.

Казнио си га заборавом, без помиловања

испаштање грехова седам генерација предака.

Тамница за њега, за његове грехе

нека буде у Твојим негацијама:

нећу тражити опроштај и милост.

Живот и здравље даруј праведним и невиним

нека све добије смисао у кратком трену вечности

тако ћу кроз њих постати бољи.

Нека буде Твоја и само Твоја воља,

каква буде

верујем у Тебе и само Теби,

Боже !

Дуле Пауновић

16.09.2021. год.