Е мој животе куд ли се деде?
Сад када су ме прекриле седе
нешто те нема, брзо си несто!
Можда ти овде и није место?
Хоћу још једно сад да ти велим:
“Одавле нећу ниђе да селим!”
Не ценим брате ја твоја дела,
ниси одавле, из овог села.
Ако шта имаш ти нама’ реци,
па пут под ноге, брзо потеци.
Одавно с тобом ја сам се рво
скоте животе, бездушна мрво.
Ти што си сејо неродне сетве
што мене кунеш због лоше жетве?
Ђе мене нађе, ја орај тврди,
ни корак нећу са одра студи.
Нека ме распну скоте животе,
ни педаљ нећу с врха Голготе!
