Дан: 25. септембар 2021.

НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ – Сандра Сања Мајра Миладиновић

 

 

НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ

Десно од тебе ко да ме нађе
Кад живим негде далеко на небу
Лево од тебе ко да ме види
У срцу твоме тек да загребу….

Како да објасним ноћи да свиће
Кад  гледа у будне очи што броје
Милион звезда пред нама лебде
А многи и не слуте да постоје!

А ми смо горе редовни гости
И наше место је на балкону
У друштву небеских светлих метреса
Вечности не дамо ни једну бору!

Ни дах што шапће, ни миг што шара,
Не могу од нас да  се скрију,
Многи би рекли да све је шала
А само из погрешне чаше још пију!

Настави са читањем “НОЋНЕ ПРИНЦЕЗЕ – Сандра Сања Мајра Миладиновић”

Моја Србијо бојиш ли се ?…Мајра

МОјА СРБИЈО… БОЈИШ ЛИ СЕ?

Не постоји океан довољан за “грех”
Што не следих вође слепо бахате
Док браће и сестре за скут им се хваташе
Остадох да молим Бога и сахате!

У галопу прођоше сви млади дани
А да не упознадох искреност и срећу
Тек по нешто злата из руку ми отеше
Са самоћом шетах уз љубави свећу!

И никоме не бех ни драга, ни мила,
У очима видех пожуду за страшћу
Зато сам се давно, баш одавно скрила
Од свих тих погледа тренутка за влашћу

Јер власт, свака власт је гнусна,
Свака власт ти душу пробада ко ножем
И слободу праву тихо одузима
А ти би да љубиш јер прошло је подне!

А ти би да волиш искрено из душе
И сва поља родна и нечије очи
Ти би да им душу предаш безрезервно
Ал’ се ипак рађе одзиваш самоћи!

Јер мало је оних што знају да воле
Сем да кључевима прокоцкају време.
О једина моја бојиш ли се ко ја
Да смо обе само усамљене жене?

Сандра Сања Мајра Миладиновићa

Живот без љубави… Миладиновић Сандра

 

 

 

ЖИВОТ БЕЗ ЉУБАВИ

Да нема снова не бих те знала
Без вере ја бих давно заспала
Свакодневица би ме опила тихо
Очи без сјаја, без смисла мисао!

И шетала бих као по жици
Док испод амбис дубоки зјапи
Да нема тебе били би исти
Ко пресликани сви моји дани…

Нестала бих увек кад прођеш
Да својим гласом дан ми обојиш
Знам не би могла то да поднесеш
Што и не слутим ни да постојиш

А мој би осмех ко привиђење
Остао безначајан за свету слику
Што воли вечност и бит те жене
Где снена дише у вечном лику…

Овако дани с’ тобом су дражи
И кад су олујни и тако болни
Да нема тебе многи би знали
Да нисам жива, и не постојим…

Баш као они!!!!

Сандра Сања Мајра Миладиновић