Е МОЈ ЖИВОТЕ- Душан Комазец

Е мој животе куд ли се деде?
Сад кад су мене прекриле седе
нешто те нема, брзо си несто
ил’ ти крај мене и није место?
Само још једно сад да ти велим:
Одавле нећу ниђе да селим!
Не ценим брате ја твоја дела,
ниси одавле, из овог села.
Ако шта имаш ти нама’ реци,
па пут под ноге, брзо потеци.

Одавно с тобом ја сам се рво
скоте животе, бездушна мрво.
Ти који жањеш неродне жетве,
тугом опијаш због давне клетве,
ђе мене нађе, ја орај тврди,
ни корак нећу са одра студи.
Нека ме распну скоте животе,
ни педаљ нећу с врха голготе.