БОГУ
Милијарде милијарди светлосних година
бесконачост су…
или, безпросторност- негација простора.
Милијарде милијарди година
вечност су…
или, безвременост -негација времена.
Занесен својим неразумљивим стварањем негација
плановима и судбинама свих нас
заборавио си безименог човека
са осећањима, радостима, болом, страховима….
у једном трену неважном и непостојећем за Тебе.
Оставио си га негде у негацији простора
на почетку, у средини, на крају
или у некој забити васионе где су звезде угашене
одавно, ко зна када ?
Одредио си му судбину, направио планове…
Након тога… након тога удахнуо си му живот
уз то и душу… и заборавио га.
Казнио си га заборавом, без помиловања
испаштање грехова седам генерација предака.
Тамница за њега, за његове грехе
нека буде у Твојим негацијама:
нећу тражити опроштај и милост.
Живот и здравље даруј праведним и невиним
нека све добије смисао у кратком трену вечности
тако ћу кроз њих постати бољи.
Нека буде Твоја и само Твоја воља,
каква буде
верујем у Тебе и само Теби,
Боже !
Дуле Пауновић
16.09.2021. год.