Čula – Marina Savović

Moja bedra

Pulsiraju ritmom

Zaboravljenih

Damara

Dlanovi vlažni

Traže put

Smelih

Uzdaha

Okret

Preokret u umu

Dal’ o snu

Sanjam budna

Čujem vrisak

Kao impuls

Za moja čula

Bludna

Mozaik duše

Okovan lancima

Uz prasak puca

Na delove oštre

Oslobodjen prostor

Unutar butina

Otkriva vrata

Dubina

Sirove reči

Настави са читањем “Čula – Marina Savović”

Visits: 282
Today: 4
Total: 844164

IN THE BEGINNING AND AT THE END – НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ – Љубодраг Обрадовић

Моја песма НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ је до сада објављена у безброј верзија, што је само знак да је рад на унапређењу текста и порука песме увек могућ. Ово је верзија објављена у другом издању моје прве поетске књиге ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ. Зато сам одлучио да Вам овде на једном месту представим све варијанте ове песма на српском језику. Овде су и преводи ове песме на енглески, немачки и италијански. Можете прочитати све верзија и ако пожелите, написати нешто о томе и сугерисати ми неке промене. Наравно ја ћу одлучити које прихватам. Хвала Вам Љубодраг Обрадовић, мејл:  pesnik@poezija.rs.


НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ

И на почетку и на крају,
одувек нас носе снови,
иако ка забораву и бескрају,
неумитно наш брод плови.

Оно прошло, нас не дотиче,
наша прошлост неком смета.
Брод у даљину сад одмиче
и односи сва блага света.

Моја драга на том броду,
не мисли, баш је срећна.
Пријатеља слуша у заносу,
долази будућност много лепша.

Долази будућност лудо фина.
Машем са обале поспан.
Сутра ћу, уз бокал вина,
ући и ја у неки нови сан.

И све ће проћи, игра жива.
Месец ће да светли, мрак сном да коље.
Опет ће радници на чашу пива
и сећање, некад је било боље.

Опет ће радници да раде,
а мудраци да мудрују и снују
и да се после нове параде,
љуте, што их уз пиво псују.

А ју ћу низ улицу ићи,
крај излога пуних и светлих…
У души светлеће месец,
а џеп биће празан.

Стићи ћу до краја,
Свако стигне, јер не жели.
Одмахнућу само руком…
Ко остане, нек се весели!

На почетку и на крају,
увек се свашта деси.
Ипак, у забораву и бескрају,
остаће нам и порази и успеси…

© Љубодраг Обрадовић

Ево још верзија песме на српском:

IN THE BEGINNING AND AT THE END – Ljubodrag Obradovic
Datum: – 23. January 2008. g. @ 23:47:29 CET

Poem of the Year 2005. POEZIJASCG

By Ljubodrag Obradovic

 

IN THE BEGINNING AND AT THE END

In the beginning and at the end
Something happens always
In oblivion and infinity
Remain success to us

What is past, doesn’t concern us
Our bygone times disturbs to someone
The train now moves away
Taking away the world’s treasures

My darling travels in the train
She doesn’t think, she’s so happy
Talking excitedly to a friend
Hoping future times will be much better

Future coming so bad, so nice
Sleepy I wave from the platform
Tomorrow I will with a goblet of wine
Welcome in some new dreams

Everything will be gone in life’s game
The moon will shine and the frost will harden
And workers will drink a glass of beer
And old memories will be gone, before was heavier

Again workers could work
And wise men can speculate and dream
And then from new parade
Feel annoyance from the scolding

I will go down on the street
Beside shop windows full and light
In soul will shine the moon
And pocket will be empty

I will come at the end
All will arrive although they don’t like it
I will wave with hand
Who will stay let them be cheerful

In the beginning and at the end
Always something happens
But in oblivion and infinity
Remain all the defeats
And all the success

(C) Ljubodrag Obradovic

Prevod na engleski

Maria Deyana

 U nastavku na nemačkom:

Visits: 2818
Today: 2
Total: 844164

JEDAN TON U PROSTORU – Mirko Popović

Bude ga koraci. Reski, kao udaljene nerazumne riječi, kao hladna
mjesečina. Ustaje. Pokušava zamisliti nezgrapnu spodobu koja ga
koracima kao metalnim kotačima u kasni sat izbacuje iz kreveta. No, naginjući se s prozora ne dozove mu ni oblik, ni veličinu, ni boju, ni glas, pa mu ta nemoć znatiželjnu, ili zelenom tamom preplašenu sopstvenu sjenu razvuče kroz šiblje, preko krovova, preko vrhova krošnjatih lipa.

Dolje: iskrivljene sjenke i vrbe.
Desno: niske ograde obrasle mrakom.
Lijevo: bokori krizantema.
A koraci…?

Настави са читањем “JEDAN TON U PROSTORU – Mirko Popović”

Visits: 119
Today: 1
Total: 844164

Мој други живот

Судбине коб ме на путу пресрела
док је срце тебе у заседи чекало
Руке у загрљај жеља ми завела
У пешчаном сату време је нестало

Не жалим себе док мртав лежим
већ мољење моје неуслишено
Спокојан сам, јер више не бежим
од погледа твојих, вољена жено

Својим ми сузама покров исплети
и мада, на никада више све мирише
у радостима твојим ја ћу оживети
и душа ће моја са тобом да дише

И када године мину ти ме се сети
У твом ћу осмеху ја поново рођен
мирисати миром као сви свети
сигурном руком кроз снове вођен

Мој глас кроз усне твоје нека буде
док песма недопевана у мени стасава
када те јутром пољупци пробуде
то љубав моја са сунцем васкрсава

Visits: 94
Today: 1
Total: 844164

Vrijeme je kiša Stranče

 

Stranče, vrijeme je kiša.

Poneka kap pašće ti na lice

baš kao što pade tad, nekad.

Sklopićeš oči i uzdahnućeš, znam,

i usnićeš, Stranče, čudan san.

Vidjećeš oči jedne kako te

gledaju pogledom jasnim

oči sjajne poput zvjezde i

tamne poput noći.

Ne plaši se Stranče

to je, ipak, samo san

probudićeš se, a te čudne oči

bile su i ostaće u snu.

Vrijeme je kiša i to nije san

već samo još jedan sumoran dan.

Znam, stajaćeš dugo na kiši,

lutaćeš pogledom i tražiti nešto,

nešto što podsjeća na

sjaj zvjezda i tamu noći,

tražićeš svoj san i u tom snu

one čudne oči.

I ne znaš da li to kiša pada

ili to plaču one oči

i znaš da sunca nema

pa opet vidiš kako nešto u daljini sija.

Vrijeme je kiša Stranče,

vrijeme kad tuga dođe sama,

kad sanjamo čudne snove

i kad ne znamo gdje je san prestao

a gdje počela java.

Vrijeme je kiša Stranče

i zato, samo sklopi kapke

i ne čudi se otkud baš sad

da sanjaš te čudne oči.

Vrijeme je kiša Stranče,

vrijeme kad tuga ne pita

u čije snove smije doći.

Visits: 197
Today: 0
Total: 844164