Мој други живот

Судбине коб ме на путу пресрела
док је срце тебе у заседи чекало
Руке у загрљај жеља ми завела
У пешчаном сату време је нестало

Не жалим себе док мртав лежим
већ мољење моје неуслишено
Спокојан сам, јер више не бежим
од погледа твојих, вољена жено

Својим ми сузама покров исплети
и мада, на никада више све мирише
у радостима твојим ја ћу оживети
и душа ће моја са тобом да дише

И када године мину ти ме се сети
У твом ћу осмеху ја поново рођен
мирисати миром као сви свети
сигурном руком кроз снове вођен

Мој глас кроз усне твоје нека буде
док песма недопевана у мени стасава
када те јутром пољупци пробуде
то љубав моја са сунцем васкрсава